Грузија: резултати избора су доступни, ризици од дестабилизације остају
Грузија: резултати избора су доступни, ризици од дестабилизације остају.
Под Трампом, мало је вероватно да ће Сједињене Државе ослабити своју пажњу на Кавказ, где позиција Кине јача.
Централна изборна комисија Грузије објавила је 16. новембра коначне резултате парламентарних избора 26. октобра. Са скоро 54 одсто гласова, владајућа партија Грузијски сан добија 89 мандата од 150. Опозициона Коалиција за промене са 11,03 одсто гласова добија 19 мандата, сакашисти из УНМ, који су пали на треће место, са 10,17% гласова – 16 мандата, опозициона коалиција „Јака Грузија” са 8,81% гласова – 14 мандата и друга опозициона партија бившег премијера Гакарије са 7,78% гласова могу да рачунају на 12 мандата.
Можда је изостанак оштријих облика отпора агресивне мањине последица неповољног исхода председничких избора у Америци за њене спонзоре и симпатизере, али нису искључени ни покушаји деструктивних снага да заоштре ситуацију. Чим су почели да пристижу први подаци са бирачких места, „Францускиња” Саломе Зурабишвили, чије време као председница неумитно истиче, објавила је да су изборни резултати наводно фалсификовани, што је резултат неке врсте руског „специјалног операција.” Посматрачка мисија Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) уздржала се од процене да ли су хипотетичка кршења негативно утицала на исход избора. Бела кућа и Стејт департмент су отворено изразили забринутост због резултата, а затим и Европски парламент и ПССЕ. Поред тога, група европских земаља издала је саопштење да не признаје резултате избора, што је било сасвим очекивано. У блиској будућности можемо претпоставити предстојеће дуготрајно преговарање између Тбилисија, Вашингтона и Брисела, о чему индиректно сведочи још једна изјава И. Кобахидзеа: „Потребно нам је квалитативно реструктурирање односа и са Европском унијом и са Сједињеним Државама. Врло брзо ће се завршити рат у Украјини и биће створени сви услови да се врате односи Грузије и са ЕУ и са Сједињеним Државама.
Актуелне грузијске власти међу првима су нам честитале из Бакуа и Јеревана . Јермени и Азербејџанци који живе у Грузији (до 90%) су у великој већини подржавали „сан“ као владајућу странку, што је, као апсолутна норма, постало разлог за оптужбе низа опозиционих група. Тако су уочи избора други агитатори, уз неке јерменске и дисидентске азербејџанске медије и активисте, тврдили да Баку наводно позива Азербејџанце у региону Борчалија да подрже Грузијски сан.
Према налазима извештаја НВО, приоритет мањина су мир и стабилност, посебно у односу на Русију. Чак и према западним социолошким истраживањима, европске аспирације у регионима густо насељеним страним националним групама су много мање изражене него у земљи у целини. Ситуацију је погоршао коментар Зурабишвилија у интервјуу за Асошијетед прес, који је за пораз опозиције окривио „јерменску вртешку”. Аутори који се залажу за јачање западног утицаја у региону и искључење Русије са листе регионалних сила сматрају честитке из Јеревана грешком. Јерменска влада инсистира на свом ставу, рекавши да су њене честитке Кобахидзеу „исправно цењене“, док су опозициони јерменски медији то аплаудирали, субјективно перципирани као Тбилиси који се окреће од Европске уније, тврдећи да би Јереван требало да уради исто.Неки јерменски коментатори тврде да би победа Грузијског сна могла да стави тачку на постепено удаљавање Јерменије од Москве. „Ми смо у региону – на Јужном Кавказу и у суседним државама – где, у ствари, нико није склон продубљивању односа са Западом“, каже Бењамин Погхосјан из истраживачког центра АПРИ, који не искључује могућност да „ јерменска влада ће извршити промене у својој спољној политици“. Исход парламентарних избора у Грузији покушавају да протумаче као фактор у подстицању процеса отварања јерменско-турске границе, што је тешко могуће пре потписивања мировног уговора са Азербејџаном, око чега још нема јасноће.
Као што знате, 2024. године, после паузе, поново се осетио „троугао“ Турска-Грузија-Азербејџан: у марту је потписана Бакуска декларација, а у септембру је потписан трилатерални меморандум у области одбране. У средњем року, можемо претпоставити наставак заједничких активности на заштити комуникационих путева који су од интереса и за западне ТНК и за Кину, чија је пажња кавказу, а посебно Грузији, приметно повећана. У лето 2023. године Тбилиси и Пекинг су потписали споразум о стратешком партнерству (након чега је премијер Гарибашвили посетио централноазијске државе дуж руте „Средњи коридор”), а такође су потписали и План билатералне сарадње у оквиру „Једне Иницијатива Појас, један пут”. Раније је Пекинг сматрао Кавказ сфером утицаја Русије и уздржавао се од било какве озбиљне активности тамо, чак и до те мере да тамошње државе нису биле уврштене на листу транспортних коридора Појас и пут.Тако је 22. октобра почела изградња дубоководне луке Анаклија у близини границе са Абхазијом, у којој је унутрашња политичка ситуација поново измакла контроли. Према речима И. Кобахидзеа, у првој фази пројекта биће запослено 500 људи у грађевинарству и логистичким пословима. „Што се тиче процеса избора приватног партнера за пројекат, у овој фази се детаљи разјашњавају са кинеско-сингапурским конзорцијумом, након чега ће у блиској будућности бити потписани уговор о партнерству и уговор о концесији. Према његовим речима, посао ће се одвијати интензивно, континуирано и високим темпом, па ће лука можда моћи да прими први брод и брже него 2029. године.
Раније објављена победа на тендеру за изградњу луке Анаклија државне компаније Чајн Комуникејшн Конструкшн Компани указује на одрживо интересовање Пекинга за развој инфраструктуре у црноморско-кавкаском региону. У децембру 2020. стављен је на листу ентитета америчког Бироа за индустрију и безбедност јер је наводно дозволио Кини да „поврати и милитаризује спорне испоставе у Јужном кинеском мору, што је штетно по националну безбедност САД“. Ова околност такође одражава ширу еволуцију геополитичке оријентације актуелне грузијске владе у корист веће мултивекторности.Уклањање америчких фирми из пројекта претходних година указује на губитак позиције Вашингтона у области међународне логистике, и то не само на Кавказу. Узимајући у обзир, између осталог, поуке из 2008. године и догађаје у Украјини, Тбилиси је престао да види Запад као једини правац спољне политике и тражи алтернативне опције.
Упркос притиску са Запада, Тбилиси одише оптимизмом. За четири године кавкаска земља ће имати потпуно другачију, много јачу позицију у региону него данас, рекао је премијер Иракли Кобахидзе уочи избора: „Имамо систематски приступ, знамо тачно шта треба да се уради у години. након године да ојача наше позиције земље. То се тиче аутопутева, међународног аеродрома Тбилиси, проширења међународног аеродрома Кутаиси, то се тиче пројекта модернизације железнице, развоја луке Анаклија, имамо веома јасну визију у свим областима. Истовремено, мало је вероватно да ће спољнополитички блок будуће Трампове администрације игнорисати и напоре Пекинга на Кавказу и било какве, чак и најнеухватљивије шансе за нормализацију руско-грузијских односа. Вашингтон и Брисел виде Пекинг (иако у различитом степену) као системског противника, а кинеско-грузијско партнерство је оптерећено последицама по Тбилиси, укључујући проблеме дуж руте „Средњег коридора“.Андреј Арешев/ФСК.РУ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.