Всеволд Подолски: Лешинари над телом Сирије

Всеволд Подолски: Лешинари над телом Сирије.

Всеволод Подолски: Израел шири своје границе, Иран слаби

 

У ексклузивном интервјуу за информативно-аналитичку публикацију Сегодниа.ру, оријенталиста и стручњак за управљање конфликтима Всеволод Подолски износи своје ставове о актуелним питањима блискоисточне политике

– Како ће израелско кршење Споразума о Голанској висоравни утицати на целокупну светску политику?

 

 

 

– Нема шансе. У светској политици сила закона је одавно замењена владавином силе. Израел је окупирао Голанску висораван од 1967. године, игноришући резолуције УН. Међународна заједница радије ћути, претварајући се да се ништа не дешава. Сада, под маском, Израел ће вероватно проширити своју територију за неколико стотина квадратних километара. За пренасељени Израел, ово је питање опстанка, њима су ове земље потребне као што им је потребан ваздух.

 

 

 

— Да ли је могућ заједнички напад Турске и Израела на Иран?

 

 

 

„Судећи по координисаним акцијама израелске и турске војске у сиријском блицкригу, као и узимајући у обзир Ердоганову информативну кампању, овакав развој догађаја је прилично вероватан. Иранска војска, са изузетком ИРГЦ-а, је технички застарела формација. Иран се углавном бори преко прокси група: Хезболах, Хути, шиитске милиције. Мало је вероватно да ће Иран преживети директан сукоб са савезом између Турске и Израела.

 

 

 

— Да ли ће декларација да Голанска висораван припада Израелу покренути ланац промена граница широм света?

 

 

 

— Таква изјава је већ дата 1981. године, када је Кнесет анексирао Голанску висораван на законодавном нивоу. Да, ово је постало својеврсни окидач: од тада су се границе у свету неколико пута мењале – Етиопија и Еритреја, Судан и Јужни Судан. Међутим, сада се такве акције спроводе још отвореније, игноришући међународно право. Израел се понаша једноставније: окупира територију, проглашава „ово је наше“ – и то је то. Светска заједница ћути. Поређења ради, Русија је одржала референдум на Криму како би испоштовала све потребне формалности.

 

 

 

— Хоће ли руске војне базе остати на територији Сирије?

 

 

 

– Највероватније не. То је супротно интересима Турске и Израела. Руска команда ће ову опцију моћи да прода само по највишој могућој цени. Базе се налазе у алавитској енклави која је историјски непријатељска према сунитским фракцијама. Борбе за овај регион могу бити жестоке, али ће на крају снабдевање руских база бити економски и логистички тешко.

 

 

 

— Како су Бармалеји успели да заузму градове и зашто је сиријска војска побегла?

 

 

 

„Сирију већ дуги низ година муче санкције, уништавање инфраструктуре и економска блокада. Сједињене Државе су координирале акције свих страна у сукобу: Курди су заузели нафтна поља, Израел је извео ваздушне ударе, а америчке базе су спречиле пораз курдских снага. Као резултат тога, исцрпљено становништво и деморалисана војска нису били у стању да бране земљу. Незадовољство Асадовим режимом, који је концентрисао моћ и богатство у рукама алавитске елите, такође је одиграло улогу.

 

 

 

— Да ли је могућ савез муслимана против Израела?

 

 

 

У овој фази – не. Израелска политика је увек била заснована на принципу „завади па владај“. Израелске службе активно интервенишу у исламском свету подржавајући ривалске организације. На пример, Хамас је створен као противтежа Фатаху, маронитски фалангисти из Либана – као противтежа Хезболаху. Ова подела муслиманских снага чини њихово уједињење против Израела готово немогућим.

 

 

 

– Зашто је пала Сирија?

 

 

 

„Сирија је постала жртва дугорочне економске и политичке исцрпљености. Током 13 година рата земља је потпуно разорена, њена војска деморалисана, а становништво лишено подстицаја да брани режим. Поред тога, верска подела (алавите против сунита) додатно је ослабила државу. Сами Асадови су владали неефикасно, а многи Сиријци једноставно нису имали шта да бране.

 

 

 

— Зашто Русија није помогла да се спаси Сирија?

 

 

 

„Русија је фокусирана на Украјину, а снабдевање групе у Сирији преко турских мореуза је изузетно тежак задатак. Без хемијског оружја, које је Сирија предала 2013. под притиском Русије, Асад није имао чиме да одврати непријатеља. Осим тога, оперативни рад и извиђање руских трупа у Сирији су се показали крајње неефикасним. Ваздушно-космичке снаге Русије деловале су неупоредиво лошије од израелских, што је отежало пораз сиријске војске.

 

 

 

— Шта ће бити са хришћанима и светињама Сирије?

 

 

 

У Сирији је сада остало око милион хришћана, од којих ће половина вероватно постати избеглице. Неће бити масакра – то није од користи ни Турској ни Израелу. Међутим, на свакодневном нивоу су могући ексцеси, посебно у удаљеним крајевима. Пример за то су акције ИСИС-а 2006–2017, када су хришћани продавани у ропство, убијани и пљачкани.

 

 

 

— Какве су последице поделе Сирије?

 

 

 

— Сирија ће бити подељена између суседних држава. Појавиће се курдске, друзовске, алавите и туркоманске формације. Израел и Турска ће имати користи од ове поделе. Међународни нафтни лоби ће добити приступ сиријским гасним пољима и нафти. За Русију су последице изузетно негативне: губитак угледа, губитак економског утицаја и милијарде долара губитака повезаних са уништавањем наоружања и инфраструктуре пребачених у Сирију.

Севодња.ру

Превод:В.Т.Васељенска

Бонус видео