Бајру на климавом терену: Контроверзни избор Макрона за премијера
13. децембра француски председник Емануел Макрон именовао је новог премијера, четвртог ове године. После дугог разматрања, избор је пао на центристу Франсоа Бајруа. Док нови шеф владе разматра кандидатуре за министарске позиције, Французи се питају колико ће дуго издржати на овој функцији.
Политичка каријера Франсоа Бајруа
Франсоа Бајру започео је своју политичку каријеру почетком 1980-их година. Током деценија, био је посланик у парламенту, европосланик, као и министар образовања у администрацијама председника Франсоа Митерана и Жака Ширака.
Кандидовао се за председника Француске три пута — 2002, 2007. и 2012. године. На изборима 2007. године, са својом новооснованом странком „Демократски покрет“ (MoDem), освојио је треће место са 18,57% гласова, али недовољно да уђе у други круг.
Године 2017, Бајру је ушао у савез са Емануелом Макроном, подржавајући његову кандидатуру за председника. Од тада, сматра се једним од најлојалнијих савезника актуелног председника.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Изазови новог премијера
Бајруово именовање долази у тренутку када Француска пролази кроз озбиљне економске и политичке изазове.
Буџетски дефицит: Француска влада није успела да усвоји буџет за текућу годину, што ће од 1. јануара 2025. довести до додатних трошкова. Резултат је неизбежно повећање државног дуга, што погоршава положај Француске у Европској унији.
Парламентарна нестабилност: Бајру мора осигурати већину у парламенту како би избегао гласање о неповерењу. Лева коалиција NUPES већ најављује могућност таквог потеза, док десничари исказују сумњу у Бајруову независност.
Народно незадовољство: Очекују се смањења трошкова за социјалну заштиту, што би могло изазвати додатне протесте широм земље.
Сумњиве афере и контроверзе
Бајруова политичка каријера обележена је и бројним контроверзама. Највећи терет представља афера са фиктивним радним местима у Европском парламенту, због чега је 2017. године био принуђен да поднесе оставку на место министра правде.
Такозвани „подснежници“ — особе које су званично наведене као запослени, али у пракси не обављају никакве задатке — изазвали су скандал у његовој странци. Иако је Бајру ослобођен кривице, неки чланови његовог покрета су осуђени, а истраге против њега нису у потпуности обустављене.
Препреке које тек долазе
Дужност премијера Француске никада није била изазовнија. Франсоа Бајру ће морати да пронађе начин да задржи политички баланс између левих и десних снага, истовремено се суочавајући са незадовољством грађана због све мањих социјалних права.
Додатно, изазови на међународном плану, попут захтева НАТО-а за повећање војног буџета, само додатно компликују његов положај.
Закључак:
Политичко „преживљавање“ Франсоа Бајруа зависиће од његове способности да лавира између различитих интереса и управља економским изазовима који су пред Француском. Уколико не покаже вештину у доношењу одлука, његов мандат би могао бити краћи него што се очекује.