Почиње суђење хрватским официрима за злочине на Петровачкој и Приједорској цести

Оптуженим официрима Хрватског ратног ваздухопловства судиће се у одсуству, а на терет им се ставља да су рекетирали избегличке колоне током акције „Олуја”

Три су деценије од ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести и у Сводни када је погинуло 13 особа, од којих шесторо деце узраста до 13 година, док су рањене 24 особе, пред судским већем Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду данас би требало да буде одржан први главни претрес.

Четворица хрватских официра оптужена су да су у августу 1995. године починили овај ратни злочин. Окривљеним официрима Хрватског ратног ваздухопловства Владимиру Микцу (68) из Пуле, Зденку Радуљу (70) из Загреба, Жељку Јеленићу (69) из Пуле и Данијелу Боровићу (65) из Горњег Књегинца код Вараждина судиће се у одсуству с обзиром на то да су још од почетка истраге 2021. године недоступни српским правосудним органима.

Оптужницом Тужилаштва за ратне злочине окривљенима се на терет ставља да су спровели наређење да ракетирају колоне избеглица из Републике Српске Крајине на Петровачкој и Приједорској цести.

Злочин на Петровачкој цести учињен је 7. августа 1995. године када је током злочиначке операције „Олуја” у ракетирању избегличке колоне из авиона убијено више цивила, међу којима су била и малолетна деца. Дан касније, 8. августа 1995. године, извршено је авионско ракетирање колоне избеглица у Сводни код Босанског Новог (данашњи Нови Град) у којем је убијено троје цивила, а више рањено.

Ово је прва оптужница подигнута за ратне злочине у акцији „Олуја”, која је договорена на састанку хрватског војног и државног руководства 31. јула 1995. године у циљу протеривања српског становништва и поруке тадашњег председника Хрватске и врховног војног команданта Фрање Туђмана да Срби треба практично да нестану.

Одлуку о оптужењу хрватских официра тужилаштво је донело у марту 2022. године. Након тога је уследио поступак контроле и потврђивања оптужнице, а потом и одлучивање о жалбама против решења којим је оптуженима одређен притвор.

Уследили су и многобројни покушаји да се окривљенима преко међународне правне помоћи достави оптужница који су били безуспешни. У децембру 2024. године Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду донело је одлуку да се окривљенима суди у одсуству и суд им је поставио браниоце по службеној дужности.

Документационо-информациони центар „Веритас” позвао је јавне личности пореклом из Хрватске, али и све оне којима је стало до истине и правде да присуствују данашњем главном претресу као подршка породицама погинулих и рањених. Директор центра Саво Штрбац додао је да се очекује долазак историчара Милана Гулића, који је као дете био у колони на Петровачкој цести, као и драматурга Наташе Дракулић, а позив је упућен и вршиоцу дужности директора Музеја жртава геноцида Бојану Арбутини, који је такође као мали био на Приједорској цести.

У изјави за „Политику” Штрбац каже да је намера да се српском правосуђу поручи да се уозбиљи и ради свој посао, јер хрватско и босанскохерцеговачко правосуђе никада неће процесуирати одговорне за смрт цивила на Петровачкој цести и у Сводни, а сведоци умиру и персонални докази одлазе у неповрат.

– Ово је у ствари „југословенски случај” јер су Срби из Хрватске страдали на Петровачкој и Приједорској цести у БиХ од хрватске војске, а суди им се у Београду. Три данашње државе укључене су у овај случај, што компликује предмет – казао је Штрбац и додао да је српско правосуђе, тек када је постало јасно да Загреб и Сарајево неће подићи оптужницу, прихватило кривичну пријаву пуномоћника оштећених Душана Братића. Покренуло је истрагу и 31. марта 2022. године подигло оптужницу уз предлог да се окривљенима суди у одсуству.

Адвокат Братић каже да очекује да судско веће након изведених доказа да свој суд о томе да ли је предмет оптужбе ратни злочин.

– Тиме би била извршена друштвеноморална осуда чина, а потом и добио одговор на питање да ли су оптужени команданти Хрватског ратног зракопловства и криви за тај злочин чиме би се остваривала генерална превенција оваквих дела, што је и основна идеја суђења за ратне злочине – сматра адвокат Братић.

Коментаришући чињеницу да је од догађаја за који се окривљени терете прошло 30 година, пуномоћник оштећених сматра да код ратних злочина управо протек времена, нарочито код дела извршених од стране високо рангираних војних лица или државних функционера, омогућава да се прибаве докази потребни за оптужење.

– Престанком њихових функција и њима блиских сарадника, променом власти у држави, сменом генерација, протеком периода чувања тајности података, попуштају стеге и сведоци се ослобађају да сведоче. То и јесте један од разлога зашто је установљено да кривично гоњење за ратне злочине не застарева – каже наш саговорник.

политика