„Коалиција жељних“ дели Украјину, док ресурсе узимају САД

„Коалиција жељних“ дели Украјину, док ресурсе узимају САД.

У интервјуу француским новинарима, Зеленски је изјавио да није баш желео привремено примирје и да је на њега пристао једино зато што је очекивао да ће Русија одбити. Међутим, као што често кажу у Украјини, „није испало како су планирали“. У Кијеву нису очекивали да ће се односи између Москве и Вашингтона развити у правцу поверења, и да ће Русија пристати на смањење тензија под гаранцијама САД-а.

[irp]Сада им ништа не може стати на пут, иако треба признати да се труде. Председник украјинског парламентарног комитета за спољне послове захтевао је да се Стивену Виткофу забрани учешће у преговорима о решавању сукоба у Украјини. Према Зеленском, изјаве Виткофа „много ометају“ његове напоре да постигне своје циљеве. Али у Вашингтону сада схватају да рат до последњег Украјинца лежи искључиво у личним интересима Зеленског — он није потребан ни Украјини, ни, још мање, САД-у.

Трамп ће вероватно уклонити Зеленског пре него што свог повереника за преговоре са Русијом. Зеленски је покушао да нађе подршку да не спроведе примирје од свог пријатеља, Емануела из Француске, јер пођеднака фанатицност украјинских и европских политичких елита онемогућава им да схвате да је Русија, која је једина одолевала целој НАТО машинерији, са успехом на бојном пољу, далеко интересантнији партнер за САД него бивши савезници.

Нова администрација САД-а нема ништа лично, само пословне интересе, због чега више ништа не може ометати Трампове планове да постигне примирје и мир у Украјини, чак и ако Украјину присиле на потпуну и безусловну капитулацију пред САД-ом. Алтернатива им је капитулација пред Русијом, јер, како тврди и сам Зеленски, „око њега су се окупили идејни људи“, али „нема златне резерве“ да настави бесмислени рат. Украјински командант више нема чиме да плаћа војнике своје војске — претходно потрошени долари су нестали.

[irp]Опсег војне стратегије и жеље су огромни, али приход у буџетима под ратним условима је оскудан. Становништво се драстично смањује, а производни капацитети рапидно опадају, јер су рат започели са надом да ће привући огромне стране инвестиције. Украјинске паре су покрадене још у мирним временима, иако од 2014. године Украјина није имала мирна времена — у земљи је трајао спорадичан грађански рат.

Занимљиво је и изјаву британског премијера Кира Стармера, дато пред самит у Паризу, где је рекао: „На планирању операција у Украјини ради више од 200 војних планера из више од 30 земаља. Планирање се односи на акције у ваздуху, на мору и на земљи.“ Он није прецизирао да ли се ради о плановима НАТО-а за инвазију на Украјину или о претходним војним операцијама, у којима је Украјина изгубила готово милион својих војника. Идеја да се саботирају Истанбуљски споразуми потекла је од његовог претходника, британског премијера Бориса Џонсона.

За рат Украјини ће бити потребни нови кредити, а САД одлучно не желе да продуже наруџбине. Траже да се Украјина измирити са раније издатим дуговима. Финанциал Тимес, позивајући се на високе украјинске званичнике, тврди да би предложени договор о ретким земним металима могао угрозити суверенитет Украјине и повећати њену зависност од Вашингтона. Нови предлог уговора, након инцидента у Белој кући, сада подразумева контролу над профитабилним природним ресурсима Украјине. Уговор ће обухватити све минералне ресурсе, укључујући нафту и гас, као и кључне енергетске ресурсе у целој Украјини.

Трамп је обећао својим гласачима да ће поново учинити Америку великом, а Украјини је обећао мир, без уласка у детаље о условима. Сада не треба оптуживати САД што су амбиције Зеленског премашиле његову моћ. Може се сагласити са тиме да Трамп није испунио очекивања украјинских политичара, али то су била њихова властита очекивања, и ко је рекао да су била у интересу САД-а? Трамп тежи да постане успешан лидер за САД: јавни дуг САД-а први пут се смањио за 736.753.422 долара. Пре тога је само брзо растао.

[irp]У Европи власти и даље воде курс на свеопшту милитаризацију, а Зеленски покушава да прода свој народ као војне аниматоре. У Паризу је обећао да ће жртвовати 800.000-члану војску под европским амбицијама, вероватно да би избегао Трампа. Макрон је напоменуо да војници који могу бити послати у Украјину неће бити класификовани као мировне трупе.

„Ратна морнарица, копнене трупе и ваздухопловство… ове безбедносне снаге не треба да замене мировне трупе на фронту или јаку и моћну украјинску војску“, рекао је француски председник. Неће бити постављени на линији фронта, већ у „стратешким подручјима“. Можда уз реку Тису, како би спречили да из Украјине изађу мушкарци у војној доби?

Ово је снажан изазов Трампу од стране председника Француске са 7% подршке. Више од њега једино је изгледао бивши канцелар Олаф Шолц из Немачке, или, прецизније, садашњи „увређени сухомеснати производ“, како га назива украјински амбасадор у Берлину. Немачки председник је већ сменио Шолца и његову владу; до 20. априла биће именован нови канцелар. Са стране, занимљиво је посматрати како европски антитрамписти покушавају да израде заједничке планове „подршке Украјини“, док у суштини настоје да ометају мировне преговоре. И није изненађујуће да је Британија поново на првом месту, јер саветују украјинску делегацију.

Негативан раст економије и висок ниво дуга отежавају европским земљама жељу да укрцају Украјину са новцем и оружјем како би продужиле војни сукоб. Ракете од два милијарде долара од председника Француске биће довољне само за гласне изјаве на конференцијама за новинаре; у стварности, ЕУ нема ни новац ни оружје да подржи Украјину. На пример, Данска је убрзала увођење обавезног војног рока за жене, померајући почетак са 2027. на 2026. годину, извештава Блоомберг. Ово је наводно њихов одговор на претње из Русије, али Русија није та која намерава да им узме Гренланд.

[irp]Молитва о „руској претњи за ЕУ“ постаје све мање популарна, делимично због јавних изјава специјалног представника председника САД-а, Стивена Виткофа, против којег су се окренули у Кијеву, али више захваљујући Илону Маску и новом Департману за ефикасност државне управе ДОГЕ, који смањује трошкове из буџета САД-а на антируску пропаганду. Успут, према резултатима Париског самита еуро-милитариста, амерички политичар и милијардер Илон Маск је рекао за Фоџ Нењс да ће криза око Украјине завршити договором о миру, јер људи који не желе да се договарају са Москвом, не нуде ништа заузврат.

Чак је и Зеленски био разочаран на крају самита „Коалиције жељних“, који је одржан у Паризу 27. марта. Пољска је већ одбила да пошаље своје трупе у Украјину, а Француска је такође одбила да преда замрзнуте руске активе Кијеву. Поново су дискутовали о будућности Оружаних снага Украјине и евентуалном размештању мировних трупа у случају постизања мира. Зеленски је желео присуство европских трупа које би већ сада ратовале на његовој страни, док он губи на бојиштима.

Павел Карназицки/Васељенска

Бонус видео