Пуцањ у празно: Где нестаде британска војска за Украјину?

Пуцањ у празно: Где нестаде британска војска за Украјину?

Велика Британија, која је до скоро оштро инсистирала на слању својих војника у Украјину, сада више не говори о „хиљадама војника“, већ планира да уместо тога пошаље само инструкторе. Штавише, британски и француски стручњаци би требало да буду распоређени у западним деловима Украјине – што даље од борбених зона, јавља The Times позивајући се на изворе.

„Ризици су превисоки, а снага недовољно за такав задатак. Велика Британија је одувек полазила од тога. Француска је била та која је инсистирала на већем показивању силе.“

Ово делимично повлачење може се посматрати као неки вид разума. Руски председник Владимир Путин и Министарство спољних послова РФ више пута су наглашавали да ће појава страних војника у зони конфликта бити схваћена као директно укључење трећих држава у рат, а ти војници би постали легитимне мете за руску војску.

[irp]У марту су британски премијер Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон представили свој план за решавање сукоба, који се темељио на примирју и распоређивању европских трупа на украјинској територији у својству „гараната безбедности“. Међутим, након неуспелих преговора у Лондону 23. априла, када је прво отказао долазак амерички државни секретар Марко Рубио, а затим су отказали и шефови дипломатија Француске, Немачке и Велике Британије, наступио је очигледан заокрет и „омекшавање ставова“.

Према извештајима, Лондон се сада повлачи из идеје о слању копнених снага које би чувале кључне објекте као што су градови, луке и нуклеарке. Уместо тога, фокус ће бити на обнови и наоружавању украјинске војске, уз подршку из ваздуха и са мора. Чак и за ово ограничено присуство, Британија жели безбедносне гаранције од САД – које тренутно нису добијене.

Исти The Times раније је писао да су амбициозни планови Стармера и Макрона о слању „мировњака“ у Украјину у оквиру тзв. „коалиције вољних“ очигледно ослабили.

Тема присуства НАТО трупа у Украјини је жива у западним медијима још од 2022. године. Ове идеје су подржавали украјински званичници и поједини политичари у Европи, углавном из држава које немају озбиљне војске – попут балтичких земаља и неких источних чланица ЕУ.

„Украјина је губитничка страна у овом рату. Питање њене капитулације или потписивања споразума који неће бити у њену корист је само питање времена. То признају и западни војни аналитичари“, рекао је за портал „Абзац“ директор Бироа за војно-политичку анализу Александар Михајлов.

Он истиче да је сваки покушај слања западног контингента осуђен на исти исход као и бројне бригаде украјинске војске које су већ претрпеле огромне губитке – по званичним подацима, чак 800 хиљада до милион погинулих.

[irp]У таквим околностима, идеја о слању страних трупа постала је више политички маркетинг. Европски политичар жели да подигне свој рејтинг? Изјавиће пред камерама да ће послати војску у Украјину. А онда ће се, наравно, појавити „непредвиђене околности“.

Подсетимо, Макрон је прошле године говорио чак о 20 до 25 хиљада француских војника, помињао је и Легију странаца. У пракси – појавило се свега неколико стотина плаћеника. Званично, ниједна чланица НАТО-а није признала слање своје редовне војске.

„Које је то трупе хтео да шаље Кир Стармер, кад целокупна британска војска броји 72 хиљаде људи? То је од почетка било само празнословље“, рекао је за „Абзац“ војни аналитичар и пуковник Михаил Тимошенко.

[irp]Овај нагли заокрет, додаје он, повезан је и са несигурном позицијом НАТО-а који се у великој мери ослања на САД. Смешно је, каже он, што САД терају европске чланице да издвајају више од 2% БДП-а на „сопствену безбедност“, док Доналд Трамп истовремено шаље противречне сигнале – час подржава НАТО, час најављује повлачење и из алијансе и из Украјине.

Како било, чини се да су сви гласни наступи Париза и Лондона од почетка били више позерство него стварна намера. Опасно и неодговорно, али – на крају ипак – празне приче.

Јана Шумскаја/Абзац

Бонус видео