Маршал Толбухин: Ослободилац Балкана и Европе

Маршал Фјодор Толбухин је један од најзначајнијих совјетских војсковођа у Другом светском рату. Он је ослободио чак пет европских престоница од нацистичке окупације: Беч, Београд, Будимпешту, Букурешт и Софију. Познат је по томе што је сваку војну операцију пажљиво планирао, а највећом наградом сматрао — животе сачуваних војника. Тако је поступао и у Првом и у Другом светском рату, када је као генерал и маршал предводио ослобађање Донбаса, Крима, Молдавије, Румуније и Југославије. Дан победе дочекује у Алпима.

Према речима генерала Сергеја Штеменка, начелника Оперативне управе Генералштаба Црвене армије, Толбухин је био „најскромнији од свих команданата фронтова“ — али скроман само у погледу личне промоције, не и у војним делима.

Генерал И. К. Морозов га описује овако:
„Од самог почетка борби на југу Стаљинграда, па до великог совјетског контранапада у новембру 1942. године, 57. армија под његовом командом без вике, али уз висок ниво организације, водила је одбрамбене и делимично офанзивне операције. Звали смо је армијом реда и дисциплине, а команду смо поштовали због пажљивог и хуманог односа према свим војницима.“

[irp]Толбухин је рођен 1894. године у селу Андроники у Јарославској губернији. Одрастао је у бројној, имућној сеоској породици и планирао каријеру у економији. Након смрти оца 1907. године, са породицом се преселио у Санкт Петербург код ујака, где је уписао трговачку школу. До 1914. радио је као књиговођа у приватној фирми „Клочков и Ко“.

Међутим, избијање Првог светског рата променило је његов живот. Призван је у војску и служио као мотоциклиста и возач. Учествовао је у чувеној Брусиловљевој офанзиви и за храброст добио царска одликовања, као и чин потпоручника. До краја Грађанског рата већ је био начелник штаба дивизије, а потом се борио против белофинских снага у Карелији.

Два пута је прекидао активну службу ради школовања: најпре на Војној академији „Фрунзе“, коју је завршио 1934. године, а касније на курсу за усавршавање вишег командног кадра. Остатак каријере провео је углавном у штабним дужностима.

Јула 1938. Толбухин добија изненадан позив у Москву. Сталин га је питао:

— Ви сте, кажу, бивши царски официр. И жена вам је наводно грофица. Сада сте црвени командант и носилац ордена. За кога сте, у ствари, ратовали?

Након краће тишине, Толбухин одговара:

— За Русију, друже Стаљин.

[irp]Сведоци су касније тврдили да се Стаљин на тај одговор само благим осмехом сложио.

Само две недеље након напада Немачке на Совјетски Савез, Толбухин добија задатак да са Британцима испланира и изведе операцију „Сагласност“ – инвазију на Иран, где је активно деловала немачка обавештајна служба. Циљ је био да се спречи нацистичко коришћење иранских ресурса и транспортне мреже. Толбухин је операцију припремио до најситнијих детаља. За само пет дана, совјетске и британске снаге заузеле су кључне положаје, а шах Реза Пахлави био је приморан на примирје. Операција је завршена уз минималне губитке: 40 војника и три авиона. Црвена армија је остала у Ирану до маја 1946. године, осигуравајући функционисање „персијског коридора“, преко којег је у СССР стигла четвртина целокупне ленд-лиз помоћи.

Година 1942. није донела олакшање. У Криму се десила трагедија. Док је Толбухин опрезно процењивао ризике, партијски комесар Мехлис је инсистирао на агресивним нападима. То је довело до катастрофалног пораза и губитка око 160.000 војника. Крим је остао под немачком окупацијом још две године.

Толбухин је потом премештен у Стаљинград, где је након победе у бици унапређен у генерал-лајтнанта и постављен за команданта Јужног фронта. Његов задатак: пробити јаку немачку одбрану на реци Миус и ослободити Донбас. Уз врхунску организацију, снажан артиљеријски напад и брзу офанзиву, фронт је успешно пробијен.

[irp]Током операција на Криму користио је и лукаве трикове. Преко мочваре Сиваш, на месту где непријатељ то најмање очекује, успео је да пребаци војску. Извео је и обману са „страшилима“ — сламеним фигурама обученим као војници, како би навео Немце да изађу из склоништа и открију положаје. Тактика је успела — Симферопољ је ослобођен.

[irp]У јесен 1944. године, у Јаско-Кишињевској операцији, снаге под Толбухиновом командом уништиле су немачко-румунску групу армија „Јужна Украјина“. Следиле су ослободилачке операције у Бугарској, Југославији и Мађарској. У марту 1945. ушао је у Беч, где је проглашен за почасног грађанина. За заслуге је добио звање Маршала Совјетског Савеза.

Фјодор Иванович Толбухин умро је 1949. године, а сахрањен је у Москви, у зидинама Кремља. Остао је упамћен као командант који никада није био равнодушан према животима својих војника и као човек дубоке одговорности, стратегије и поштења.

Андреј Селивестор/Столетие.ру

Бонус видео