Пушоња: Замени своја права са вером у онога који зна више

Ако је Слободану Антонићу требало 20 година да разуме шта се то десило 5. октобра, шта су то онда разумели Чеда Јовановић и његови потомци? Можда мисао да је то била права ствар коју је чекало друштво Србије и Црне Горе? Шта су то разумели баштиници 5. октобра и њихова деца?

Ако је до тога дана друштво живело на идејама социјалне правде и сопственог развоја, а стигле су туђе војске, туђе законодавство, туђе банке, туђи медији и медијски програми, туђе образовање, туђе корпорације и туђи трговински ланци; како се то онда могло звати?

Либералном демократијом? Ма хајде! Повратком колонијалне управе, а сам чин слома: Колонијална контравеловуција! Реванш социјалној (комунистичкој). И није случајно генерал Бејли први стигао у Трепчу. Из Трепче му је 1941. отишао деда као глави инжењер, а ја га у писаној форми подсетио на тај догађај!

Ето, ја сам већ након годину дана публиковао научно дело, “Технологија доминације“ у коме сам јасно, научним методама, предвидео данашње дане. Није помогло. И као што је деведесетих српска младеж вођена уметницима и Титовим пионирима певала: “Боље туцај него пуцај“, одговарајући асиметрично младежи из других република, тако је и двехиљадите помогла да се коначно сломи поредак који је донео Тито и његови студенти. Случајно су то потомци истога света. Не српског! Кодна реч: “Српски свет“, одмах активира све српске архинепријатеље и настаје пакао. Требало је то знати!

Када сам био млад погодила ме је идеја хрватског политичара Стипе Месића. Био ми је некако глуп и нисам то могао лако да прихватим што је изговорио. Усташки део тог народа је одмах прихватио слоган оца народа: Србе на врбе (асиметрија коју сам поменуо)! Међутим, Стипе је био “либерал“ новога кова. Он је реаговао и кориговао крилатицу. Њу већ дуго савршено разазнајем. Она гласи: Србе на Србе.

“Јер, најгора ствар која би могла да нам се деси, како се тренутно ствари развијају, није обојена револуција, већ обојени грађански рат. Да ли је могуће да су наши актери толико острашћени да их за то баш брига?“ Слободан Антонић

Антонић нам даје и суштину конфликта који је усмерен ка томе: “Избора неће бити док се студенти не смире, а студенти се неће смирити док се избори не распишу“. А зашто нам се рђава пракса понавља у бесконачност? Јер смо заборавили на Веру, на Наду и Љубав, и Заповест:Замени своја права са вером у онога који зна више!

Корен зла у људском животу не може се правилно дефнисати као незнање, нити је лек за њега само просветљење. Попис људске окрутности и будалаштине толико је језив и не може добити никакву другу дијагнозу осим искварене воље. Човек мора да се пробије из историје, а не само да се пробуди и устане. Да послужи као узор! А то значи да треба да зна шта треба да се ради, а не само да “зна“ шта не треба. Џ.Петерсон, Мапе значења, стр. 411.

Ето, то је оно са чим желим поново да завршим ову објаву, са питањем: Знамо ли шта треба да радимо? Немојте дангубити са нуђењем одговора типа, да сменимо власт и похапсимо лопове. Ето, замислите да смо је сменили и похапсили лопове, шта онда радимо? “Чедо, ожени ме!“ И шта потом?

Investing with Colonial First State

Мирослав Пушоња / Васељенска