Мрачне перспективе ЕУ, или Европа припрема своје грађане за рат са Русијом

Председница Европске комисије рачуна на Трећи светски рат до 2030. године
Паника у Европи због „руских дронова“ у Пољској веома је погодила европске глобалисте — баш у ноћи уочи програмског говора председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен „О стању Уније“ (State of the Union – 2025).
Хтело би се додати „Совјетског“, али у стварности је реч о „Европском“, мада се ЕУ све више претвара у ружну копију СССР-а у западној интерпретацији: гушење демократије и слободе говора, потчињавање једном центру без обзира на интересе народа, милитаризација економије и огромни војни трошкови. Управо тако су на Западу гледали на Совјетски Савез, а садашњи ЕУ гради Европу по истом обрасцу.
Тако је и Урсулин говор 10. септембра био претерано ратоборан, у стилу хладноратовског супротстављања два блока — НАТО-а предвођеног САД и Варшавског пакта предвођеног СССР-ом.
Главна порука председнице Европске комисије била је да Европа мора да се бори за своје место у свету. Наравно, тема Украјине провлачила се као главни мотив. Али овог пута она није представљена као „жртва агресије“ којој треба помоћ, већ као „војна снага“ и део шире борбе за будућност Европе.
Фон дер Лајен је подсетила да је Европа за три и по године издвојила 170 милијарди евра војне и финансијске помоћи Кијеву. Док милиони Европљана плаћају енормне рачуне за енергију, тај новац уместо на субвенције одлази у украјинску војну пећ.
Она је најавила нови механизам „репарационог зајма“ — финансирање Украјине кроз замрзнуте руске активе, уз идеју да Москва једног дана плати „ратне репарације“. Поједностављено: европски глобалисти желе одмах да предају украјинском режиму украдене руске паре, а да их затим преко Украјине поново узму од Русије.
Још једна новина — стварање „Савеза дронова“ са Украјином, у који ће бити уложено шест милијарди евра. Украјина ће тако постати тест-полигон за европске беспилотне системе. Балтичке земље већ промовишу идеју „зида дронова“ на граници са Русијом.
„2030. година је већ сутра. Европа мора да се спреми већ данас“, поручила је Урсула. Није додала „за рат са Русијом“, али је то била јасна поента.
Посебно је нагласила и потребу укидања права вета унутар ЕУ „у одређеним областима, као што је спољна политика“. Очито је мета Мађарска, која блокира преговоре о приступању Украјине ЕУ. Премијер Орбан није остао дужан: „Фон дер Лајен води ЕУ у понор. Време је да спакује кофере.“
У целини, цео говор Урсуле фон дер Лајен био је прожет ратничком реториком, антагонизмом према Русији и одбијањем мирних решења. Њен наступ више је личио на излагање генералног секретара НАТО-а него на извештај председнице институције која је замишљена као цивилни пројекат европског уједињења.
В.Т./Васељенска

Многи ауторитативни и цењени политичари из Велике Британије и Европске Уније су налазили велики број подударних ствари између ЕУ и бољшевичког СССР, али медијуми су добили налог да о томе не пишу односно да не таласају превише.
Ево видимо да су Евроунијати поносно задржали комесаре и комитете као облик своје владавине.
Стаљин је одлично владао помоћу комитета и комесара. У ЕУ је ту Урсула фон дер Лајен као шеф европских комесара, али никоме није познато ко у овом европском сорошоидном замешатељству има улогу која би одговарала Стаљину. Европски Стаљин је негде у сенци, непознат, слично неком Масону 33. степена.
У Стаљиново време политички судови су морали да обавезно изнуде признање оптуженог (и тортуром) да би пресуда била валидна. Међутим, у овим вуненим временима, европским судовима није неопходно признање оптуженог, они то решавају правним чаробним речима о „европским правним тековинама“, или својим чувеним „демократским-правним дефицитом“. Шта то значи? Они одступе од правних норми и принципа, јадника осуде на 40 година, а одмах када заврше тај посао, они се врате на научне правне принципе који су некада у Европи били заиста правни и поштени. После извесног времена ако је таква ситуација, они се посипају пепелом „јао, јао, тада смо погрешили“. Тако је Черчил пред смрт опрао своју савест изјавом „Јао, много сам погрешио што сам у Југославији довео комунисте на власт“. Или када је Вудро Вилсон „признао“ свом колеги масону Михајлу Пупину да је много погрешио што је омогућио Јеврејима да формирају Америчке Федералне Резерве.