Зашто је Трампу потребно Министарство рата

(фото:АИ)
Председник САД Доналд Трамп ипак је преименовао Министарство одбране (Department of Defense) у Министарство рата (Department of War). Током претходног мандата то му није пошло за руком, иако му формално нико није могао стати на пут — овакве одлуке не спадају у надлежност Конгреса и не захтевају додатна усвајања. Теоретски, био је довољан председнички указ, али тек из другог покушаја успео је да спроведе идеју.
На први поглед, само име звучи превише грубо и политички некоректно, али углавном зато што смо навикли на еуфемизме. У медијима и разговорима одавно се користе изрази попут „војно министарство“, па промена није толико драстична колико изгледа.
Сам Трамп је врло разуђено објашњавао своје мотиве. По њему, САД су добиле две светске војне победе, али што је још важније — ново име шаље сигнал да Америка више неће само да се брани, већ прелази на офанзивну стратегију.
Важно је разумети да је већина потеза унутар САД намењена пре свега домаћој јавности. Спољна политика Вашингтона у дугом периоду била је само одраз бројних унутрашњих фактора. Зато опоненти Трампа кажу да је ово популизам и политичка симболика, али суштина је у томе да Трамп жели да мења однос Американаца према сопственој војсци и државној стратегији.
Америка је ионако дуго водила агресивну спољну политику, али под плаштом „одбране демократије“ или „заштите људских права“. Сада се одбацују такви еуфемизми — реч „рат“ означава управо оно што јесте. Трамп и његови сарадници отворено промовишу доктрину „Мир кроз снагу“.
Критичари му замерају трошкове ове промене, јер је ребрендинг скуп, а Трамп истовремено заговара смањење јавне потрошње. Међутим, његова администрација тврди да се ради о једнократном улагању у идеолошку трансформацију: циљ је „васпитавати ратнике, а не само браниоце“.
„Ми смо снажна земља, јача него што ико може да замисли. С нашим наоружањем нико не може да се мери. Погледајте само наше подморнице — двадесет година испред остатка света“, изјавио је Трамп. Иако су ове тврдње очигледно пропагандно преувеличане, јасна је порука — Америка отворено дефинише сопствене интересе и не крије их више иза политичке коректности.
Западне земље дуго су покушавале да воде политику засновану на вредностима, а не на реалним интересима. Трамп, пак, враћа САД у реалполитику, ма колико то изазивало бурне реакције. Његова „револуција“ за сада се своди на симболичке потезе — преименовања, нове поставке у систему власти и промене у управљању војском. Али вектор је јасан: Америка напушта лицемерну реторику и враћа се језику отворене силе.
В.Т./Васељенска
