Вон дер Лајен признала: ЕУ подељена око „ратног зајма“ Украјини од 140 милијарди евра

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен признала је да њен план за „репарациони зајам“ Украјини у износу од 140 милијарди евра изазива дубоке поделе унутар ЕУ. И сама је истакла да је ово „веома осетљиво питање“ које изазива снажан скептицизам у бројним државама чланицама.

Према замисли Брисела, средства се не би званично конфисковала, већ би се користила камата са замрзнуте руске имовине као колатерал. Ако би Русија у будућности платила „репарације“, Украјина би вратила зајам. Ако не терет би пао на пореске обвезнике држава ЕУ. Другим речима, у питању је правни и финансијски експеримент са огромним ризиком, упакован у моралну реторику.

Док неке земље попут Данске, Шведске и Финске подржавају иницијативу, друге је дочекују са отвореним неповерењем. Постављају се питања о легалности, ефикасности и дугорочним последицама овакве шеме. Тихо, али јасно, расте отпор националних влада које страхују да би се Брисел још једном умешао у њихов фискални суверенитет.

Критичари поручују да ово нема везе са правдом, већ са централизацијом моћи у рукама ЕУ и преношењем бесконачног терета финансирања рата у Украјини на грађане. Иза бирократских формулација стоји једноставна стварност: ако Москва не плати, европски радници и порески обвезници платиће уместо ње.

Док Брисел покушава да гура овај план кроз институције, националне државе су пред избором да бране сопствени економски суверенитет или да прихвате нови талас дугова у име „заједничке солидарности“.

Васељенска