Руски преговарач упозорава: После 5. фебруара 2021. човечанству прете Хладни рат и нове кризе

Једини споразум који постоји између Русије и САД у области нуклеарног разоружања је СТАРТ 3, који истиче 5. фебруара следеће године. Хоће ли СТАРТ 3 бити продужен или ће уследити нова трка у наоружању? Да ли је потребно да и Кина и друге земље буду укључене у СТАРТ?

Постојећи споразум СТАРТ 3 барем ограничава трку у наоружању. Ако контроле не буде, неће бити никаквих ограничења, нити оквира. А онда ће, дакле, без икаквих мера контроле моћи да почне трка у наоружању слична оној у време Хладног рата, упозорава у разговору за РИА Новости некадашњи шеф делегације СССР у преговорима са САД о споразуму СТАРТ 3 Јуриј Назаркин.

Постоји ли, по вашем мишљењу, шанса за обнављање споразума СТАРТ 3?

— Русија је већ званично објавила да намерава да продужи овај споразум, али Сједињене Државе постављају услове. То је припајање Кине, и то да би споразум требало да обухвати све нуклеарне бојеве главе, укључујући и тактичко нуклеарно оружје. А председник Доналд Трамп је такође најавио да намерава да измени, како је он то формулисао, одредбу о контроли и верификацији овог споразума.

Али то су различите ствари. Продужавање тренутног споразума СТАРТ 3 је једна ствар. Сам споразум предвиђа једнократно продужење на 5 година. А ако се уведу услови које поставља САД, онда можемо говорити о новом споразуму, чије припреме и закључивање захтевају дуге и тешке преговоре.

Тим пре ако говоримо о укључивању у овај споразум тактичког нуклеарног оружја. То је генерално нови споразум, јер тамо постоји другачија контрола. У свим претходним споразумима о стратешком наоружању и у тренутном СТАРТ 3, врши се контрола над средствима доставе. А тактичко нуклеарно оружје се квалитативно разликује. Сва средства доставе тактичког нуклеарног оружја су вишенаменска. Могу бити и са нуклеарним бојевим главама и без њих и потребна је потпуно другачија контрола. А за то је потребно време.

Због тога је неопходно продужити постојећи споразум, који би омогућио странама да преговарају о новом документу, који би истовремено снизио ниво стратешког наоружања и било би могуће видети како побољшати контролу.

Да ли са тренутном администрацијом генерално постоји шанса да се споразум обнови, или таквих шанси више нема, јер су тамо сви „хроме патке“ (термин који се користи за политичке лидере који су при крају мандата и губе утицај)?

— Искрено ћу рећи да су, по мом мишљењу, шансе минималне, чак бих рекао и да нема шанси за продужење споразума под Трамповом администрацијом. На Генералној скупштини УН 22. септембра очекује се да ће Трамп одржати говор током опште дебате на заседању високог нивоа. Мислим да би, у принципу, то била врло добра прилика, трибина, ако изненада Трампова администрација одлучи да направи корак ка продужењу СТАРТ 3, да то објави. Али ја лично сумњам у то.

Наравно, важан фактор је председничка предизборна кампања. Обично у Сједињеним Државама спољнополитички фактори мало утичу на председничке изборе. Али ко зна, можда Трамп одлучи да да неку врсту изјаве. Ипак, понављам, ово је мало вероватно. Тако да ће споразум остати такав до 5. фебруара следеће године, а онда ако дође нова администрација, видећемо.

Али ако се ипак вратимо на тренутни споразум СТАРТ 3, у којој мери је он тренутно у интересу Русије и да ли јој је уопште користан?

– Наравно, он је користан за Русију. И не само за Русију, већ за читав свет. Он ипак ограничава трку у нуклеарном наоружању, он сузбија нуклеарну претњу која постоји. А када овог споразума не буде, опет ће бити могући Хладни рат, кубанска криза и друге кризе повезане са ризиком од размене нуклеарних удара. Све ово човечанство треба опет да искуси.

Да ли се уопште исплати у овом новом споразуму, а највероватније ће то бити нови споразум, како сте рекли, да се додају позиције за смањење?

– Дакле, у томе је поента. Поента контроле наоружања је у спуштању нивоа. Што је нижи ниво нуклеарног оружја, то је безбедније. Они су се већ знатно смањили у односу на период Хладног рата. Стога је главна поента новог споразума, пре свега, у спуштању таквих нивоа.

Што се тиче укључивања Кине, то су потпуно нереални захтеви. Наравно, било би добро, јер су Кина, САД и Русија три нуклеарне државе, али ту су и Француска, Велика Британија, Индија, Пакистан, Израел, Северна Кореја, иако Пјонгјанг још увек нема много оружја. Али у Француској, на пример, процењује се да има више нуклеарног оружја него у Кини, у Израелу такође има приближно онолико колико у Кини. Стога је учешће свих нуклеарних сила у таквим преговорима, наравно, веома важно. Али, понављам, ово ће бити потпуно нови споразум. А преговори, ако започну, иако је мало вероватно да ће почети у блиској будућности, биће врло дуг и напоран процес.

Дакле, по вашем мишљењу, перспектива за наредне године није баш утешна?

–Да, врло је песимистична. Ако Трамп победи, највероватније ће наставити у истом правцу.

Спутњик