Прекрстите се у аутобусу када видите цркву? Ево шта о томе каже теолог

Многи људи у Србији не могу да прођу поред цркве, а да се не прекрсте — било да су у аутобусу, аутомобилу или шетњи. Док једни тај чин доживљавају као израз вере и поштовања, други се питају да ли је реч о истинској побожности или навици која се временом усталила.

Теолог Небојша Лазић каже да не постоји строго правило када човек треба да се прекрсти, јер је, како истиче, крсни знак пре свега чин слободе и личне вере.

„Аутентични израз наше вере и побожности, уместо да доживимо као слободу, ми смо почели да тумачимо погрешно и да га доживљавамо као препреку. То што се крстимо када пролазимо поред цркве јесте, суштински, чин захвалности. Савремен човек, који је стално у журби, јурњави и послу, када угледа храм Божији, захвали се Богу, сети се Бога и свега што нам је дао“ – објашњава теолог.

„Захвалност није под морање, јер онда не би била захвалност. Тако је и са овим чином када се прекрстимо испред храма, цркве или крста“ – наводи Лазић.

Теолог подсећа да су многи обичаји настали из практичних разлога, а не због мистике или веровања у натприродно.

„Зашто се покојник носи у поворци и зашто се застаје на три места? У средњем веку, током епидемија, гробља су била удаљена од насеља, па је људима који су носили ковчег био потребан предах“ – објашњава Лазић.

Како каже, слично је и са прањем руку након сахране и узимањем угљевља.

„То није никакав магијски ритуал, већ хигијенска мера ради спречавања ширења заразе“ – истиче он.

Подсетио је и на некадашњи обичај „куповине младе“, који је касније био законски забрањен.

„Младожења је некада новцем откупљивао младу од њене породице, а те суме су понекад биле баснословне. Кнез Александар Карађорђевић је још 1846. године забранио тај обичај, сматрајући га нечим што је противно људском достојанству“ – каже Лазић.

На крају наглашава да људи не би требало слепо да се везују за обичаје.

„Не треба робовати обичајима. Бог је изнад обичаја. Ритуали и обичаји део су културног наслеђа и нису верски обреди уколико нису повезани са Црквом. Вера ослобађа, а не поробљава“ – закључује теолог Небојша Лазић.

24.седам