Овај састојак нам силом дају да уносимо у организам а изузетно је отрован

Центри за контролу и превенцију болести промовишу флуорисање воде као једно од највец́их достигнуц́а у јавном здравству 20. века, иако је то у ствари један од његових највец́их неуспеха.
Ипак, и поред суочавања са чврстим научним доказима да флуор штети, политика и пропаганда одржавају праксу у животу.

Присталице, попут Америчког удружења стоматолога и Одељења за орално здравље при Центрима за контролу болести потрошили су милионе долара на промоцију флуорисања воде, користец́и полуистине и скрећући пажњу на друге теме.

Иако САД још увек покушавају да се држе заблуде да је флуорисање воде јавна здравствена обавеза, то је једна од најчешц́е одбачених здравствених интервенција на свету, где 95% светске популације конзумира нефлуорисану воду.

Сада, захваљујуц́и обиљу нових истраживања, важној тужби против Америчке агенције за заштиту животне средине и континуираним образовним напорима Флуорде Ацтион Нетwорк (ФАН) и њених присталица, изгледа да коначно можемо да уочимо крај овој токсичној пракси.

Члан 21 Закона о токсичним супстанцама
Члан 21 Закона о контроли токсичних супстанци (ТСЦА) омогуц́ава грађанима и невладиним организацијама да подносе захтеве ЕПА-и за уклањање токсичних супстанци за које је утврђено да представљају „неразуман ризик“ било за општу популацију, било за подгрупу те популације.

Штавише, омогуц́ава грађанима и надзорним групама да представе свој случај пред судијом. То је оно што је ФАН урадио у овом случају и ово је први пут да је грађанска група икада довела захтев на основу члана 21 ТСЦА до суђења.

Почело је 22. новембра 2016. године. Петиција је сачињена на основу тога што је велико истраживање показало да је флуор неуротоксичан у дозама унутар опсега који се сада виђа у флуорисаним заједницама и обухвата преко 2.500 страница научне документације у којој су детаљно наведени ови здравствени ризици.

ЕПА је одбила петицију 27. фебруара 2017. године, на основу тога што није успела да представи „научно одбрањиву основу“ да би закључила да је неко у ствари претрпео неуротоксичну штету као резултат излагања флуору.

Kао одговор, ФАН и његови коалициони партнери поднели су тужбу Окружном суду САД за северни округ Kалифорније, правно оспоравајуц́и ЕПА-ино одбијање њихове петиције.

Суђење је почело 8. јуна 2020. године. Занимљиво је да су међу вештацима тужилаца били и интерни стручњаци ЕПА за флуорид који су се, када су их питали да коментаришу најновије доказе, усагласили да подаци о животињама подржавају биолошку веродостојност да флуор изазива неуротоксичне ефекте на људе.

Изјаве службеника ЦДЦ-а, из 2018. године, такође су потврдиле да агенција нема никакве безбедносне податке о уносу флуора и неуротоксичним ефектима. ЕПА такође нема безбедносне податке о уносу флуора и ефектима на мозак.

Од ЕПА-е је затражено да идентификује све студије које показују или подржавају неуролошку сигурност изложености пренаталном флуориду. Они су спровели једно: студија из 1995. године у којој је процењена неуротоксичност натријум-флуорида на пацовима.

Иронично, ова студија показује да је излагање неонаталном флуору заправо неуротоксично за пацове, а научници ЕПА-е потврдили су да је то заиста тако.

Тврдње заговорника флуоризације да постоје само „једна или две студије“ којима се утврђује штета или да потичу само из подручја са природно високим нивоом флуора више нису релевантне.

У стварности, научни докази се сада могу сматрати огромним и непорецивим. Испитивања су обухватала око 300 студија на животињама и људима, укључујуц́и неколико објављених 2019. и 2020. године, које показују да флуоризација воде представља значајан ризик за мозак деце и смањује њихов ИQ.

Wебтрибуне.рс

Извор:

Др. Јосепх Мерцола

Link:https://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2020/10/03/fluoridation-on-trial.aspx?cid_source=dnl&cid_medium=email&cid_content=art1HL&cid=20201003Z2&mid=DM667048&rid=978494703