Испитивање показало: Органски производи ништа нису бољи од обичних

Резултати испитивања хемијског састава 11 врста поврћа и шампињона са три београдске пијаце – органске хране на Новом Београду и две зелене тржнице, показују да је квалитет анализираних намирница добар. Од токсичних елемената детектовани су само олово и кадмијум, и то у дозвољеним границама. Иако многи потрошачи очекују да су органски гајени производи бољег састава од паприка, карфиола или броколија који нису произведени на тај начин, испитивање је показало да то није тачно.

Јелена Поповић Ђорђевић, професорка на Институту за прехрамбену технологију и биохемију Пољопривредног факултета који је урадио испитивање, објашњава да је анализиран 21 есенцијални, токсични и потенцијално токсични елемент у узорцима 12 намирница са три пијаце.

– Најважније је да већина токсичних елемената уопште није детектована у поврћу и шампињонима, а присуство олова и кадмијума било је испод нивоа максимално дозвољених концентрација према правилнику који важи у нашој земљи – каже Јелена Поповић Ђорђевић. – Кадмијума је било у сувој црвеној паприци, а олова у неколико узорака броколија и једном шаргарепе и келерабе.

Професорка наглашава да су броколи и келераба врсте поврћа које спадају у купуснице, за које поједина истраживања показују да су склоније акумулацији тешких метала. Токсичне елементе, наводи професорка, биљка може да усваја из земљишта, ваздуха, загађене воде којом се залива поврће и путем неадекватне употребе пестицида или преко вештачких ђубрива. Опасност је врло редукована уколико се средства за прихрану и заштиту биљака правилно примењују.

– Резултати овог истраживања показали су да се производи са органске пијаце нису много разликовали по испитиваним параметрима, осим што су имали више калијума – каже професорка Поповић Ђорђевић. – Та анализа указује на то да поврће гајено на органски начин није бољег квалитета у погледу нутритивно значајних елемената од оних добијених конвенционалном производњом.

Испитиван је састав броколија, келерабе, купуса, кромпира, црног лука, прокеља, шаргарепе, цвекле, карфиола, црвене суве паприке, пасуља тетовца и шампињона.

– Анализе смо радили у научне сврхе, да испитамо квалитет тих намирница, али требало би да се овакве анализе обављају континуирано да би резултати били свеобухватнији – истиче Јелена Поповић Ђорђевић. – Ово истраживање даје неки прелиминарни увид у стање.

Наша саоговорница додаје да током истраживања нису могли са сигурношћу да утврде одакле роба долази, јер нема папира који то гарантује. Тако, осим речи продавца, односно накупца, нема друге гаранције где је воће и поврће гајено.

ШАМПИЊОНИ ЗА ПЕТИЦУ

Јелена Поповић Ђорђевић истиче да су испитивани шампињони били у одличном стању, што је добар резултат.

– Моје изненађењу су биле печурке у којима, за разлику од поврћа, није детектован ниједан токсични елемент – објашњава професорка. – Гљиве су познате по томе да могу да акумулирају тешке метале из земљишта и зато служе као биоиндикатор загађења.

У ПАСУЉУ НАЈВИШЕ КАЛИЈУМА

Узорци пасуља тетовца узети са две класичне зелене пијаце имали су највећи садржај калцијума, калијума и фосфора – каже Јелена Поповић Ђорђевић. – То није новина, пасуљ је познат по високим концентрацијама ових минерала, који су веома значајни за функционисање организма.

Новости