Духови из прошлости праве шиптарску војску

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг састао се у понедељак са такозваном косовском министарком спољних послова Доником Гервалом, која је најавила да ће челник Северноатлантске алијансе данас посетити Косово. Доника Гервала је поновила став привремених приштинских институција да је присуство НАТО-а на Косову неопходно за обезбеђивање мира и сигурности. Сматра да чланство Косова у НАТО-у чини овај део Европе много сигурнијим.

У наредних десетак дана очекује се да јужну српску покрајину посети и амерички пензионисани генерал Весли Кларк који би могао да добије статус саветника приликом трансформације косовских безбедносних снага (КБС) у војску. Његов долазак у Приштину повећаће број бивших официра америчке војске који годинама помажу да се професионализује и модернизује КБС. Упркос јавним противљењима НАТО-а и западних политичких центара да дође до трансформације КБС-а и чињеници да је, по Резолуцији 1244, Кфор једина оружана формација на Косову, готово је извесно да ће за неколико година у овом делу Србије бити створена нова војна формација.

Осим у бази „Бондстил”, где се налазе регуларне НАТО јединице, на територији Косова и Метохије има више од 4.000 припадника активног састава КБС-а који се годинама наоружава и обучава. Кључну улогу у томе имају пензионисани војни официри америчке и турске војске. Највероватнији долазак Кларка неће битно поправити утренираност ових војних формација, али ће његово ангажовање имати симболички значај, јер је реч о бившем команданту НАТО-а који је наредио бомбардовање Србије 1999. године. Када је скинуо униформу, окушао се као бизнисмен на КиМ, али без много успеха.

То га није обесхрабрило у антисрпским изјавама, па је својевремено учествовао на скупу у Америци са бившом државном секретарком Мадлен Олбрајт и албанским лобистом проф. Данијелом Сервером, када је отворено, без дипломатских рукавица напао Србију. Своју пристрасност Кларк је доказао и крајем прошле године када је оштро критиковао рад Специјалног суда за ратне злочине ОВК у Хагу.

Овај времешни официр, који никад неће одговарати пред било којим судом у свету за злочин против мира због бомбардовања СР Југославије, изјавио је „да оптужнице Специјалног суда за злочине ОВК ометају напредак Косова”. „Предлог оптужнице против Тачија је наставак активности на ометању напретка Косова”, изјавио је Кларк, који је својевремено, током посете Косову, Тачија назвао херојем.

Повратак Кларка на место злочина могао би се окарактерисати и као наставак агресије на Србију на други начин. Истраживач сарадник Института за европске студије Рајко Петровић каже да је очигледно да САД желе да појачају своје присуство на простору КиМ и да је то битан део стратегије администрације Џозефа Бајдена.

За „Политику” каже да због тога формирају оружане снаге на КиМ и срачунато враћају на политичку и безбедносну позорницу људе попут Кларка, са искуствима из неке претходне администрације која је издејствовала на терену оно шта имамо данас као фактично стање. „Њихова је заслуга што се стране трупе данас налазе на Косову и Метохији. Ради се о враћању старих гарнитура које нису остале у добром сећању Србима. Олбрајтову је Сервер најављивао да ће се појавити у наставку дијалога Београда и Приштине, као амерички посредник око статуса Косова. Главни циљ је да се на овај начин упути порука Србији да ће то бити константа у наредном периоду”, каже Петровић.

Најава доласка Кларка у Приштину је још један доказ да се Америка пита када је реч о Косову и да је тачно оно што је Харадинај рекао да Косово нема своју спољну политику, већ да је то политика САД. Кроз ту призму се и може разумети наставак активности око формирања такозване косовске војске. „Долазак Кларка је повезан са процесом трансформације КБС-а. О томе се много говори и пише и очигледно је да би особама попут Веслија Кларка, који има огромно искуство у таквој врсти послова било и допуштено на терену да ради на стварању тих структура. Јако је важна та идеолошка и симболичка порука која се шаље, јер Кларк симболише период када смо имали отворене сукобе на територији КиМ”, наводи Рајко Петровић.

А Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, каже да је Кларк један од оних људи са Запада који је на Косову код Албанаца радо виђен гост и не само он већ и Олбрајтова, као и бивши шеф ОЕБС-ових верификатора Вилијам Вокер, али и Клинтонови. За наш лист наводи да долазак Кларка није нешто неуобичајено и да се на томе сигурно темељно радило, јер је реч о албанском лобију. „Често се њихова имена користе као потврда да Албанци и даље имају чврсту и јаку подршку на Западу. То је врста политичке поруке која се шаље, поготово када се на Западу јављају дисонантни тонови ка Приштини, од Гренела, преко Палмера до Лајчака. Његова посета у тренутку када се формира војска Косова, поклапа се са жељом Албанаца са КиМ да се свету представи да је то пројекат на коме се озбиљно ради и да ће то у сваком случају бити реализовано”, каже Граовац.

Срђан Граовац наводи да у овакву изјаву никако не може да се поверује, јер је и више него јасно да НАТО жели да Косово добије оружане снаге које не би имале велику улогу у региону. За наш лист каже да би те оружане снаге биле потврда косовске независности.

„Формирање војске на КиМ пре свега има политички значај. Запад тиме шаље Београду још једну поруку да је што се њих тиче, Косово независно и да је тај процес неповратан, а да прерогативи државности које им фале ће временом добити. Стварање те војске дају тај кључни моменат којим додатно притискају Србију да ми прихватимо њихову реалност”, закључује Срђан Граовац.

Федеричи: Биће потребно много година

Командант Кфора Франко Федеричи изјавио је недавно да припадници КБС-а могу да оду на север Косова тек пошто од њега добију дозволу. Федеричи је у интервјуу за ТВ Клан Косова рекао да алијанса подржава развој КБС-а у оквиру првобитног мандата, у сврху цивилне заштите. Понов

ио је да НАТО очекује поштовање споразума који су привремене приштинске институције потписале са алијансом поводом тог питања и да је потребан дуг процес да би били промењени тренутни капацитети, да КБС постане војска. Федеричи је указао да се то не постиже преко ноћи или само доношењем закона и да ће за то бити потребно много година.

[table id=1 /]

Дејан Спаловић / Политика