Следи измена Закона о малолетницима

Посебна радна група Министарства правде завршила је нацрт измена и допуна Закона о малолетницима, којима ће бити знатно побољшан положај малолетника као жртава, рекла је јуче др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања, на саветовању кривичара на Златибору.

Измене предвиђају да се о малолетним учиниоцима кривичних дела воде специјализоване евиденције у свим судовима и тужилаштвима, а сви подаци сливаће се у централизовану базу при Министарству правде. На тај начин биће лакше уочено који фактори утичу на повећање и смањење стопе малолетничког криминалитета, које су мере и казне изречене, а биће доступни и комплетни подаци о томе колико младих људи поново изврши кривично дело.

Како се чуло током дискусије, стручњаци сматрају да су измене и допуне само први корак ка доношењу потпуно новог Закона о малолетницима, чији је пун назив Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, а у примени је већ 15 година.

Планирано је оснивање посебне установе за лечење и оспособљавање малолетника, као и оснивање посебних притворских јединица, будући да малолетни осумњичени деле притворске ћелије с пунолетним лицима. Судије веома ретко изричу васпитне налоге који подразумевају лечење од болести зависности, управо због тога што за то немамо адекватну установу, речено је на саветовању.

– Без установе за одвикавање од алкохола и психоактивних супстанци нећемо имати прави одговор на малолетнички криминал – рекла је Оливера Ристановић, председница Прекршајног суда у Београду. Неретко се догађа, како је рекла, да родитељи малолетника одобравају њихова понашања којима чине прекршаје, па у таквим случајевима нема сврхе да судија одреди меру појачаног надзора од стране родитеља.

Судије за прекршаје су похађале једнодневне обуке за рад са млађима од 18 година, којима су прекршаји у том узрасту најчешће предворје за улазак у криминал. Због тога би, сматра Ристановићева, било боље да постоје посебна одељења која ће бити озбиљно специјализована и за прекршаје и за кривична дела малолетних лица. Истраживања показују да они најчешће врше имовинска кривична дела, која су у значајном проценту повезана са зависношћу од алкохола и дрога. Уколико би били адекватно кажњени за прекршај, можда би их то спречило да учине кривично дело, речено је на округлом столу посвећеном примени Закона о малолетницима.

Представљено је истраживање о кретању малолетничког криминала и примени овог закона током последњих 15 година, које је институт урадио уз подршку ОЕБС-а. Резултати су показали да се укупан број кривичних дела малолетника смањује, са изузетком пораста у 2013. години. Највећи проценат малолетничког криминала забележен је на територији апелационих судова у Београду и Новом Саду, а мање на подручју које покривају апелациони судови у Нишу и Крагујевцу. Уочено је повећање процента малолетних девојака као извршилаца кривичних дела, као и повећање насиља у породици за која су окривљени малолетници.

[table id=1 /]

Александра Петровић / Политика