Марија Алимпић: Уистину, доста је било и овог, осиромашеног уранијума…

Након Другог светског рата на нашим просторима су вршена многа рударско-геолошка испитивања, превасходно везана за уранијум. У том периоду утврђено је постојање ураносног рејона Цер-Иверак и басена Коренита-Јадар.

Ово није новина за становнике подрињског краја, ми само не знамо који је проценат уранијума у руди јадарита. Верује се да је литијум откривен у том периоду, а да је та стратешки важна имформација од националног значаја, продата компанији Рио Тинто, као што се и данас тргује са многим национално важним подацима.

Од ’60-тих година, превасходно у Аустралији, отварани су рудници уранијума где су рађени бројни експерименти на несретним Абориџинима. Након што су Абориџини разне нуклеарне пробе платили главом и жртвовањем свог јединог дома – Природе, Велика Британија и Аустралија, које су у томе учествовале наочиглед целог света, рекоше „да, није ово било у реду“ не плативши ни на један начин за учињени злочин по принципу „пуј-пике сад не важи“. Аустралија у међувремену доноси одлуку да се уранијум може још копати само у неким деловима те земље.

Долазимо до нашег „јунака“ Рио Тинта и осталих, само по финансијском чину нижих хероја, али не и по монструозности. Наравно да је Рио Тинто учествовао у нуклеарним злочинима у Аустралији и још којекуда. Међутим, одржавање илузије да је све у најбољем реду и да технологија граби напред је од велике важности у свету у коме илузија неретко производи новац. Тако велики Рио Тинто доноси одлуку да свој последњи рудник уранијума Ranger у Аустралији затвори са следећим планом: престати са производњом до 2021. и затворити рудник до 2026. године када се планира почетак рада рудника у Јадру и Рађевини. Какава коинциденција!

Постаје јасно да компанија која држи до свог рејтинга (само илузорно) не жели да више копа уранијум – бар не јавно. То више није добро да се чује, за посао. Али, ако нико не види…

У складу са тим, прелазе на лепше, „зеленије“ ствари као што је литијум, који се баш случајно налази тамо где и уранијум.
У међувремену сазнајемо да литијум није зелен, обновљив, одржив и да је превазиђен. Натријум-јонске батерије су послале литијум у историју. Сазнајемо такође да ово „највеће“ налазиште литијума у свету није баш тако велико, тек нешто преко 1% светских залиха литијума. Али компанија не одустаје. Напротив, на све могуће начин и уз употребу силе (сила није само физичка) покушава да овај пројекат изгура до краја. Рио Тинто одбија да јавности обелодани комплетан састав руде јадарита, као и састав јаловине.

13.10.2021. док смо испред једног од седишта компаније у Лозници испред посматрали ко ће се од домаћих привредника усудити да дође на аудицију за добављаче, геолог Владисав Ерић, познатији као Владица са огавне рекламе поменуте компаније, излази (вероватно по задатку) да поприча са нама. На наша питања о уранијуму, вајни геолог тврди пред камерама да они појма немају да на овим просторима има уранијума! Отворено лаже. Такође на наш захтев да се доставе састав руде и јаловине одговара да он ту ништа не може.

Пут којим се свет на челу са тзв. светским силама креће, јасно указује да су и уранијум и литијум потребни, не нужно за енергију. Војни буџет САД-а за 2020. износио је 778 милијарди долара, Уједињеног краљевства око 44,6 милијарди фунти, Кине 252 милијарде долара, Русије 61.7 милијарди долара… Само САД су на нуклеарно наоружање 2020. потрошиле 37,4 милијарде долара.

Јасно је да док се овај новац издваја на наоружање, не постоји могућност да свет постане боље место. Такође је очигледно да се уранијум и даље користи, као и да литијум има примену у нуклеарном наоружању. Сад, ако не изгледа лепо да се уранијум копа јавно, па копаћемо га тајно, ко ће знати… Као да су нам сви негативни ефекти експлоатације литијума мало, ево сад и радиоактивности.

Позивамо компанију и Владу РС да демантују ово, али не саопштењем из кабинета него доказима. Дајте састав јадарита и јаловине на сунце. Дакле, ми не знамо састав, али без бриге – наши велики „пријатељи“ Британци, Аустралијанци и Американци – знају! Као што су ономад знали све могуће последице атомске бомбе за разлику од становника Хирошиме и Нагасакија, који нису ни знали да атомска бомба постоји.

Сматрамо неопходним да се о трошку државе, а за потребе народа и удружења уради анализа руде као и јаловине на неком другом месту јер Рио Тинту не верујемо ништа, као ни нашим иснтитуцијама. Дакле, ми не знамо састав, али без бриге – наши велики „пријатељи“ Британци, Аустралијанци и Американци – знају!

А онда, пакујте се и адио!

Литијум и уранијум ће заједно са свим осталим пратећим елементима остати закопани дубоко у рађевској и јадарској земљи, где им је и место.

Пише: Марија Алимпић
Удружење Заштитимо Јадар и Рађевину

[table id=1 /]