Зашто је Комунистичка партија Кине ставила ПРОИЗВОДЊУ ЧИПОВА на врх приоритета?

Комунистичка партија у Кини је производњу чипова ставила на сам врх приоритета који би јој требали осигурати окончање зависности од технологије економских супарника.

Како би коначно испунила неостварени сан да Кина постане суверена технолошка велесила, владајућа Комунистичка партија почела је све јаче да притиска дива е-трговине Алибабу да се упусти у скуп посао дизајнирања властитих чипова.

Ако Кина успе у својој намери, то би могло довести до успоравања глобалне иновације и глобалне трговине те у завршници свет учинити сиромашнијим, упозоравају политички стручњаци.

У новембру ове године, кинеска компанија интернет трговине Алибаба открила је нови процесор за информатику у облаку. Чип Yитиан 710 биће уграђен у нове веб сервере, а посебно је осмишљен за рад с апликацијама које користе вештачку интелигенцију и управљају складиштењем података. У Алибаби су се фокусирали на дизајнирање процесора Yитиан 710, док су производњу препустили спољним добављачима.

Развоју полупроводника придружили су се и кинески технолошки див Тенцент, чије пословање између осталог обухвата друштвене мреже и видеоигре те кинески произвођач паметних мобилних телефона Xиаоми. Они су се обавезали на улагање од неколико милијарди долара како би остварили план стварања рачунарске технологије, чисте енергије и других технологија које би Кини требали донети огромно богатство и глобални утицај.

Чипови у свим апаратима које користимо

Чипови играју све важнију улогу у производима од паметних телефона и аутомобила до медицинских уређаја и кућних апарата. Несташица чипова узрокована пандемијом у више наврата је зауставила производњу аутомобила и довела до недостатка залиха потрошачке електронике.

Кинеска комунистичка партија је производњу чипова ставила на сам врх приоритета који би требало да јој осигурају окончање зависности од технологије из САД-а, Јапана и других добављача које Пекинг види као потенцијалне економске супарнике.

“Самопоуздање је темељ кинеске нације”, изјавио је кинески председник Xи Јинпинг у говору објављеном у марту те је позвао Кину да постане “технолошка суперсила” како би заштитила “националну економску сигурност”.

“Морамо настојати постати главни светски центар науке и врхунац иновација”, додао је Xи.

Пекинг је за сада усамљен у идеји технолошке независности, а постоји све веће шансе да јури према великом разочарању. Наиме, аналитичари и економисти сматрају како, чак и уз велика државна улагања, произвођачи чипова и друге компаније тешко ће се такмичити ако се одвоје од глобалних добављача напредних компоненти и технологије.

Ако би се свет поделио на тржишта с некомпатибилним стандардима и производима, делови произведени у САД-у или у Европи можда неће радити у кинеским рачунарима или аутомобилима.

“Произвођачи паметних телефона који имају један доминантни глобални оперативни систем и два мрежна стандарда можда ће морати направити јединствене верзије за различита тржишта. То би могло успорити развој”, упозоравају стручњаци.

Увоз чипова у Кину вредан 300 милијарди долара

Вашингтон и Пекинг морају “избећи да се свет раздвоји”, рекао је главни секретар УН-а Антонио Гутеррес за Ассоциатед Пресс у септембру.

Кина за сада још увек у великој мери зависи од увозних чиповима. Кинеске фабрике склапају паметне телефоне и таблете, али су им потребне компоненте из САД-а, Европе, Јапана, Тајвана и Јужне Кореје. Чипови представљају највећи увоз у Кину, испред сирове нафте, с више од 300 милијарди долара прошле године.

Кинеска ужурбаност око производње чипова почела је након што је Хуаwеи, први кинески глобални технолошки бренд, изгубио приступ америчким чиповима и другој технологији 2018. због санкција које је увела Бела кућа. Амерички функционери тврде да Хуаwеи представља сигурносни ризик и да помаже Кинеској комунистичкој партији у шпијунирању. Компанија пориче све оптужбе.

Аналитичари пак верују да је Хуаwеи близу томе да достигне Интел, Самсунг и Арм у дизајнирању чипова врхунских квалитета за паметне телефоне. Но, када је реч о њиховој изради, кинеске ливнице заостају и до десетак година за лидерима у индустрији, попут тајванске компаније ТСМЦ, која производи чипове за Аппле и друге глобалне брендове.

Кина улаже 150 милијарди долара у чипове

Кина “значајно заостаје” у алатима, материјалима и производној технологији, наводи се у овогодишњем извештају Удружења полупроводничке индустрије. Пекиншки буџет за развој индустрије чипова од 2014. до 2030. износи 150 милијарди долара. Поређења ради, ТМСЦ планира да потроши 100 милијарди долара у следеће три године на истраживање и производњу чипова.

Пекинг наводно подстиче произвођаче паметних телефона и друге произвођаче да користе добављаче унутар Кине, чак и ако коштају више, али функционери поричу да се Кина жели одвојити од глобалне индустрије.

Вашингтон је прошле године појачао притисак на Хуаwеи забранивши глобалним ливницама да користе америчку технологију за производњу чипова. Амерички добављачи могу продавати чипове Хуаwеију, али не и за “5Г” паметне телефоне следеће генерације. ЕУ је рекла да ће преиспитати страна улагања након притужби да Кина нарушава европско технолошко вођство куповином немачког произвођача робота Кука.

Председница Комисије Урсула вон дер Леyен недавно је говорећи у Европском парламенту најавила да Комисија ради на изради европског закона о чиповима. Европарламентарци су изразили жељу да будућа индустријска стратегија ЕУ-а помогне предузећима у превладавању последица коронакризе и суочавању с дигиталном и еколошком транзицијом те се у резолуцији усвојеној 25. новембра позвали Комисију да ревидира свој предлог нове индустријске стратегије из марта 2020.

БИЗЛифе