Зрењанинци 18 година без воде за пиће

На данашњи дан пре 18 година решењем санитарног инспектора забрањена је вода из градског водовода у Зрењанину за пиће и за припрему хране.

Проблем с пијаћом водом у том граду постоји деценијама, а забрана је издата 20. јануара 2004, због недозвољене количине арсена.

Говорило се тада да су вредности арсена остале исте као и пре 10, 20, или 50 година, али да су критеријуми од тада пооштрени, а да се тај проблем може решити једино изградњом нове фабрике за прераду воде.

Прво пилот-постројење за добијање здраве пијаће воде у Зрењанину поставила је фирма „Соп” из словеначког места Кршка, још 1979.

Словеначки „Соп” је те године дао техничко решење које није добило сагласност ревизионе комисије због великог утрошка хемикалија и високих трошкова технолошког процеса.

Следећи покушај био је 1980. и 1981. године када је француски „Дегремон” радио анализу воде и поставио пилот-постројење чије је резултате прихватио Грађевински факултет Универзитета у Београду, као оптималан и по технологији и по економским показатељима.

Била је ангажована и радна организација у оснивању „Фабрика воде”, али је угашена 1989, с образложењем да финансијска ситуација није стабилна и да није време за крупне инвестиције.

Од тада су технолошка решења за пречишћавање воде постављали и испробавали амерички „Универзал аква технолоџик”, немачко-мађарски „Ватерлинк”, италијански „Калиген”, канадско-мађарски „Зенон”, словачки „Енергоконтролс”, мађарски „Хидропхил – КФТ”, немачки „Линде”, уз два домаћа „пилота” – београдских Института за општу и физичку хемију и „Слапа”.

Коначно, употреба воде из градског водовода за пиће и припрему хране је забрањена јануара 2004. године решењем санитарног инспектора вода у Зрењанину, због прекомерне количине арсена.

Те године Извршни одбор Скупштине Општине Зрењанин прихватио је Информацију о активностима на изградњи фабрике воде у Зрењанину, а касније су разматране и могућности снабдевања града водом из Дунава или Тисе.

Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација” је крајем 2011. донело одлуку о покретању поступка јавне набавке за изградњу постројења за пречишћавање воде.

Од три понуде одабран је немачки „ВТЕ Васертехник” с којим је уговор о изградњи фабрике воде потписан 2012. године.

„Васертехник” је представио воду за пиће добијену у пилот-постројењу у Зрењанину, али је касније нова власт поништила тај уговор, а потписала други са италијанском компанијом „Групо Зилио” за пречишћавање воде за пиће.

Група „Зилио” почела је октобра 2015. године радове на локацији у Зрењанину, на градилишту постројења постављена је камера да би сви заинтересовани преко „видео-стрима” на сајту града Зрењанина, како је речено, могли уживо да прате напредовање радова.

У неколико наврата испоручивана је вода за коју се тврдило да задовољава стандарде и да се чека решење санитарне инспекције којом се укида забрана употребе воде за пиће из 2004. године, међутим, Фабрика је престала са радом због експлозије која се догодила крајем 2020. године, а водоснабдевање града преузело је предузеће Водовод и канализација.

Градски челници навели су да је уговор са Фабриком воде раскинут јер инвеститор није испунио обавезе као и да се траже нова решења, док су из Фабрике воде тврдили да су отклонили последице и недостатке и да су спремни да испоручују здраву пијаћу воду, али да их предузеће Водовод и канализација саботира.

Од тада организоване су две продаје те фабрике, а извршитељ Дараган Николић потврдио је јуче новинарима да је она продата за 417 милиона динара фирми „Панониан вотер ДОО” из Београда.

Друштво са ограниченом одговорношћу Панониан вотер д.о.о. Београд основано је 3. новембра прошле године, а на сајту Агенције за привредне регистре наводи се да су законски заступници из Велике Британије, Канаде, Индије и један из Србије.

Зрењанинци су од 2004. године у више наврата организовали протесте, перформансе, трибине, али су и даље приморани да купују флаширану воду за пиће, док део становника тог града, због лоше материјалне ситуације, пије воду из градског водовода са недозвољеном количином арсена.

Политика