Продата најскупља кућа у Србији за 4,5 милиона евра

Најскупља некретнина у Србији продата у прошлој години била је кућа на Дедињу у Ужичкој улици.
Њу је нови власник платио 4.500.000 евра, показују подаци Републичког геодетског завода (РГЗ).

„Ова улица која деценијама важи за симбол моћи, богатства и утицаја, очигледно и даље представља једну од најатрактивнијих локација у Београду“, објашњавају у РГЗ.

Уз Дедиње, наводе надлежни, као традиционално атрактивна локација, у Србији се од почетка његове изградње наметнуо и „Београд на води“. На овој локацији продат је наскупљи стан у Србији чија је вредности била 1.319.888 евра, а квадрат тог стана плаћен је 8.683 евра.

„Да у Србији има ко да плати овако скупе станове, показују подаци РГЗ-а, међу којима је евидентирано неколико уговора са сличним постигнутим ценама“, кажу у Заводу.

И мада новоградња нуди своје предности, центар главног града, кажу, око Трга Републике и Кнез Михаилове улице, ипак држи високе цене, па је тако, иако староградња, на Обилићевом венцу купљен стан по цени од преко 6.000 евра за метар квадратни.

Када је реч о начину плаћања при куповини станова у Србији, интересантно је да се у око 70 одсто случајева купује за кеш, док су само 30 процената кредитни купци.

Међутим, нису само куће и станови на високој цени, у Србији је веома тражено и добро пољопривредно земљиште. Највећа површина у промету пољопривредног земљишта, нешто више од 559 хектара, плаћена је 4.800.000 евра на територији општине Нови Бечеј.

Гледано по јединичној цени, надлежни објашњавају да је највише издвојено 100.000 евра по хектару у Гунарошу, општина Бачка Топола у севернобачком округу.

На тржишту непокретности у Србији у 2019. години прометовано је више од 100.000 непокретности, а уговоре о купопродаји непокретности обрадио је РГЗ кроз Регистар цена непокретности.

Подаци показују да је у 2019. дошло до раста продаје непокретности у новоградњи за 16 одсто и незнатно смањења броја купопродаја у староградњи од око 2 процента у односу на претходну годину.

Укупна вредност тржишта непокретности у 2019. години била је око 4,1 милијарде евра и повећана је за 12 одсто у односу на 2018., управо због повећања продаје у новоградњи, кажу надлежни.

Највише новца је учествовало на тржишту непокретности у Београду, близу 2,2 милијарде евра.

Затим, следе Нови Сад са близу 470 милиона евра, затим Ниш са 111 милиона евра, Суботица са 78 милиона евра, Крагујевац са 65 милиона евра, Панчево са 54 милиона евра, Зрењанин и Нови Пазар са око 38 милиона евра.

Станови су у 2019. години били најтраженији на тржишту непокретности са 35 одсто, са највећим учешћем у укупној постигнутој вредности тржишта са око 46 процената, односно 1,9 милијарди евра.

Вестионлајн