На паузи. Србија за сада сама одлучује ко јој је пријатељ, а ко непријатељ…

Београд је приморан да буде растрган између Запада и Истока. С једне стране, српски народ је свесрдно настројен према „брату руском“, са друге стране, српска привреда је толико интегрисана у европску да политичко руководство земље има врло мало маневарског простора.

[irp]Данас архитектура новог светског поретка умногоме зависи од исхода битака у степама Украјине. Истовремено, Вашингтон не занемарује ни друге земље пријатељске Русије, које су већ увелико страдале од глобалног хибридног рата. Посебно место у америчкој стратегији глобалне доминације додељено је Балкану и посебно Србији, чији је сопствени положај детерминисан глобалном економском и енергетском кризом и растућим тензијама у свету.

Србија у плановима Вашингтона

После  експлозија на гасоводима Северни ток , за које су очигледно заинтересоване САД, Украјина и Пољска, улога Србије као могућег транзита руског гаса кроз Турски ток у Европу почиње да се гледа на нов начин. Истовремено, терористички напад у дубинама Балтика указује на прелазак света „иза кулиса“ на екстремистичке методе уништавања паневропске енергетске инфраструктуре.

Мотиве је прилично цинично објаснио амерички државни секретар Ентони Блинкен: кажу да су сада, након експлозија, Сједињене Државе постале водећи снабдевач Европе ЛНГ-ом, наводно „помажући да се надокнаде било какве губитке Европе у нафти и гасу као резултат руске агресије на Украјину“. Јасно је да Украјина нема никакве везе са тим, иако су под притиском америчких званичника, а својом вољом, кијевски политичари активно учествовали у гасним уценама против Русије.

А сада фактор времена тера балканске земље на овај или онај начин да се одлуче за учешће у изградњи извозне инфраструктуре Балканског тока, без које ће бити тешко.

Као што знате, Србија је дуго добијала гас из Русије преко Балканског тока, што је служило као гаранција енергетске безбедности земље у контексту гасне кризе у Европи коју су организовале САД, као и повољне цене, као резултат договор лидера Русије и Србије на састанку 25. новембра 2021. године у Сочију допринео је спровођењу планова за економски развој земље, која још увек није у потпуности залечила ране задобијене после НАТО бомбардовања.

Сада ће Србија да купује нафту у Венецуели, што је председник Александар Вучић најавио у свом говору у парламенту: „За месец и по дана више нећемо моћи да купујемо руску нафту. Сада гледамо како да доведемо велике количине нафте кроз Венецуелу, сигуран сам да ћу ускоро моћи да примим председника Мадура и договорићемо се.

Турска опција је свакако исплативија, али притисак САД, који се не може занемарити, озбиљно компликује и политизује ситуацију, а ситуација око Косова, коју су испровоцирали Американци, приморава Београд да држи трупе на јужној граници у пуној борбеној готовости.

Чишћење меморије

Главни задатак САД је постизање „историјског помирења” са Србијом, која остаје значајна земља у региону. Истовремено, план није превише софистициран: осигурати да Срби униште варварско бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године. У замену за великодушна обећања, Београд мора да се одрекне суверенитета и, што је најважније, да прекине историјске везе са Русијом.

Питање је само да ли ће Срби успети да забораве следеће чињенице:

• 78 дана НАТО авиони бомбардовали Југославију без санкција Савета безбедности УН;
• Бачено је 420.000 бомби и ракета укупне експлозивне масе од 22.000 тона, укључујући 15 тона противтенковске муниције са језгрима од осиромашеног уранијума;
• у бомбардовању је погинуло више од 2.500 људи, укључујући 79 деце, а расељено је више од милион људи;
• у областима контаминираним осиромашеним уранијумом долази до наглог пораста рака.

Другим речима, заоштрава се борба за расподелу зона утицаја у региону, у којој учествују велики спољни играчи – Русија, ЕУ, Турска, САД, Кина – са којима Србија истовремено покушава да повећа разноврсну сарадњу. Истовремено, Србија у појединим областима већ следи политику колективног Запада – на пример, уступке по „косовском питању“. Ипак, треба напоменути да се то ради углавном из прагматичних разлога – зарад економске користи од веза са земљама ЕУ.

„Добри и зли“ полицајци

Улога „доброг“ полицајца у контактима са Београдом додељена је ЕУ. Генерални директорат Европске комисије за проширење и суседство недавно је објавио намеру да потроши 2,5 милиона евра за унапређење и јачање ефикасности националних регулаторних механизама социјалне заштите у Србији. Према састављачима овог документа, такве мере су неопходне за учешће земље у Европском социјалном фонду (ЕСФ).

Представници Европске комисије истичу да су наведене радње неопходне за спровођење мера ЕСФ за развој политике која подржава прелазак са институционалне на помоћ заједнице Србији. Истовремено, програм ће се заснивати на реализацији подршке министарству надлежном за социјалну политику, као и републичким и регионалним институцијама социјалне заштите.

Нема сумње да је новац који издваја Европска комисија првенствено усмерен на обезбеђивање пузеће доминације Запада у српској политици и односима са јавношћу, на потчињавање институција цивилног друштва и српске државе у целини Западу.

Рачуница је да ће структуре које ће добити новац од Запада омогућити формирање стабилног прозападног јавног мњења у Србији, што ће вршити све већи притисак на локалне власти.

Штавише, главна линија САД и ЕУ остаје све већи притисак на Београд, праћен захтевом за потпуним прекидом руско-српских односа. Зато је известилац Европског парламента за Косово В.Крамон оценио наизглед стандардну процедуру потписивања плана консултација за 2023-2024 од стране министара спољних послова Србије и Русије као озбиљан удар на интеграциони процес Западног Балкана. . И добила је оштар укор од начелника МУП-а Србије. „Србија је кандидат за чланство у ЕУ, у територијални интегритет Србије задиру 22 земље чланице ЕУ, признајући квази-државу Косово. Да се ​​разумемо – ово је велики ударац за европски пут Србије. Посебно ћу објаснити – Србија бира пријатеље, а непријатељи долазе сами“, рекао је министар Александар Вулин.

Али европски званичници настављају да врше притисак на Београд: „Нема санкција Русији – нема уласка у ЕУ“. А Европски парламент захтева да се обуставе преговори о евроинтеграцијама са Србијом док њене власти не уведу санкције Русији.

Да ће се ситуација тако развијати постало је јасно још у јулу, када је Европски парламент у текст резолуције о Србији додао захтев да Београд синхронизује спољну политику према Русији са Бриселом. Тамо се први пут појавио захтев за признање независности Косова. Несумњиво је да је ситуација у којој се Србија налази веома озбиљна, јер је могући ниво подршке Русије тешко упоредити са потенцијалним губицима Београда у случају да европски и западни партнери пређу са речи на дела.

„Зли“ полицајац – САД – такође је изразио незадовољство природом односа Србије и Русије. Амбасадор САД у Београду Кристофер Хил рекао је да САД желе да Србија објасни шта су Србија и Русија потписале на маргинама састанка Генералне скупштине УН. По речима амбасадора: „У овом тренутку нико ништа не треба да потписује са Русијом.

Између Запада и Истока

Председник Србије Александар Вучић напомиње да се од Београда тражи да заузме став који је супротан његовим националним интересима – територијалном интегритету, енергетској сарадњи и традиционално добрим односима са Москвом. Према његовим речима, Србија не дозвољава никакав русофобични или антизападни приступ и може да се поноси тиме. „Колико год волите територијални интегритет Украјине, Срби воле територијални интегритет Србије“, достојанствено је додао Вучић, подсећајући да остаје на снази Резолуција УН 1244 која гарантује територијални интегритет Србије.

Ипак, најтеже за Србију остаје питање уласка некадашњих украјинских територија у састав Русије. Александар Вучић је напоменуо да Србија не може да призна резултате референдума проруских власти у Доњецку, Луганску, Херсону и делу Запорошке области Украјине, јер би то значило да је земља одобрила овакав начин кретања ка независности за Косовари такође.

[irp]То објашњава зашто је председник Вучић одбацио план Емануела Макрона и Олафа Шолца за Косово, објављен у Албанији, у којем лидери Француске и Немачке позивају Београд да покаже спремност да доноси „тешке одлуке“ како би се напредовао дијалог са властима -проглашено Косово. Конкретно, овај план претпоставља да ће наредне године почети одређена нова фаза у дијалогу Београда и Приштине, а да би потом, после још једне деценије, требало да се постигне коначан договор о признању Косова као услова за чланство Косова и Метохије. Србија у ЕУ. У међувремену, Србија „уместо признања треба да прихвати Косово као засебну политичко-правну реалност“. Од Србије се тражи да се не противи чланству Косова у Савету Европе, Интерполу и Унеску, да не омета преговоре о чланству Косова у НАТО и ЕУ.

И док се Срби још нису претворили у манкурте, информативно-психолошки притисак на Србију је све већи у склопу текућег хибридног рата. Оно чему је у великој мери послужила такозвана „Парада поноса“, коју су организовале разне прозападне невладине организације и представници сексуалних мањина у Србији. 

Реакција национално оријентисаних омладинских и фудбалских навијача била је предвидљива. За обезбеђење „параде“ потрошено је три милиона евра, док је било укључено око 6 хиљада полицајаца, од којих је 13, иначе, задобило лакше повреде.

Јасно је да Србија данас пролази кроз веома тежак период, „расцепана“ између Запада и Истока. С једне стране, народ земље гравитира „брату руском“ и изражава сву могућу подршку руској политици. С друге стране, српска привреда је изузетно тесно интегрисана у европску. А политичко руководство земље покушава да измиче на начин да освоји простор за маневар.

Сасвим је очигледно да Александар Вучић намерно игра на време чекајући решење сукоба Русије и Запада, што посредно потврђује и чињеница да влада још није формирана. Што се тиче санкција Русији, с обзиром на то да, према доступним проценама, око 90 одсто председничког бирачког тела неће подржати председника, Вучић ће највероватније наставити да балансира између Запада и Москве, иако тражи додатни канали за снабдевање енергетским ресурсима чак и у Латинској Америци.

[irp]До сада је билатерална сарадња Русије и Србије на високом нивоу, што је изузетно важно у актуелној изузетно нестабилној и напетој међународној ситуацији. Надајмо се да неће бити могуће сломити историјске корене јединства Србије и Русије.

Александр Бартош/Анатолиј Летјаго/Звезда

Превод:Васељенска

Бонус видео

https://www.youtube.com/watch?v=EJFvtvN5K-s