На који је то “Божић” на Косову и Метохији пошао Порфирије 26. децембра? Са којим то Србима би он да прослави такав “Божић”?

На који је то “Божић” на Косову и Метохији пошао Порфирије 26. децембра? Са којим то Србима би он да прослави такав “Божић”? Још важниеје од тога, како то да су КиМ “дом” патриајрху а да му ни мало не смета оно што се у његовом “дому” дешава његовом народу, његовим верницима? Наравно, у питању је потпуно измишљена ствар.

Одговор на то питање је прост, тачније постоје два одговора.

Први и најважнији, барем је тако било на почетку саме замисли, јесте тај да учини да се пренебрегне чињеница, да се заборави то да ни после две недеље патријарх, нити било ко из Синода и патријаршије СПЦ који се представљају за “Цркву”, није прозборио ни реч о албанском насиљу и претњи са чак могућим исгходом потпуног нестанка Срба из ове покрајине а дешава се управо у овом тренутку, над Србима у јужној српској покрајини Косову и Метохији, како Порфирије рече – његовом дому.

Одатле и, опет – наводни, захтев косовских сепаратиста да Порфирије треба да “осуди барикаде”. Тако ће због “одбијања” да то учини заправо постати херој а да ни прстом није мрднуо нити прозборио коју реч о барикадам уопште, у било ком контескту! Постаће херој са барикада онај који је прећутно подржао заправо насиље и претње српских непријатеља који су чак навели како насилно уклањање тих барикада – не искључује жртве. Ни на ту изјаву није било реакције!

Па ни у тренутку када је на наводну одлуку косовских сепаратиста реаговао (наводна јер пре ће бити наручена забрана него било шта друго), Порфирије се ни једном једином речју не осврће на те догађаје и опасност која се надвила над – његов “дом” и “његове” вернике већ говори искључиво о себи представљајући једино себе ка нкакву жртву, баш онако како то Вучић иначе чини кад год уради нешто на штету овог народа и државе.

Истовремено, косовски сепаратисти а нарочито амерички силеџија у виду њихове владе и администрације, више него добро знају колико је Порфирије до сада учинио за њих. Управо он, Порфирије, био је директор РРА (Републичке радиодифузне агенције) у тренутку прогона владике Артемија када су против овог епископа медији водили најбруталнију хајку засновану искључиво на лажима и клеветама што више него добро можемо да видимо посебно данас. У том тренутку, како видимо из депеша Викиликса, владика Артемије није био само епископ и представник СПЦ на КиМ који са окупаторима у циљу отимања свете српске земље није желео да сарађује, већ је био и највећа брана успостављању “независности” отетог Косова и Метохије. Данас такође видимо да се ни духовни оцеубица, узурпатор трона ЕРП Теодосије (Шибалић) такође не оглашава на насиље, патњу и опасност која се надвила над косовскометохијске Србе! Више него очигледно да то што се дешава има њихову јасну и недвосмислену подршку, а то уопште није први пут.

Наравно, за барикаде ни реч али је Порфирије нашао и време и снаге да оде на сахрану Синише Михајловића на којој је православним свештеницима унапред било забрањено служење. Није он због службе ни отишао већ због самопромоције, јер Михајловић је био изузетно популарна личност код широке домаће јавности, а тамо ће се максимално залагати за промоцију идеје екуменизма, тачније – свејереси екуменизма како је тај покрет назвао Свети Јустин Ћелијски.

Други разлог због кога је Порфирије пошао на “Божић” кога нема у ове дане, јесте догађај у Пироту. Тако страховита еколошка катастрофа може се сакрити само дизањем ларме и давањем инструкција медијима да пажњу јавности усмере ка једном апсолутно, дакле апсолутно небитном догађају као што је забрана доласка патриајрху Порфирију на Божић који не постоји.

Тако видимо да и овај догађај у Пироту који, надајмо се али тешко да ће проћи без људских жртава и смрти, и те како има сву подршку несрећног Порфирија који се са тим циљем упртио на пут без икаквог реалног циља и повода.

Жалити таквог човека, који са позиције на којој је директно узима учешће и постаје саучесник у масовним злочинима над његовим народом, значи једино постати и сам саучесник у томе.

Ако је шта за жаљење онда је то српска несрећа да имају оваквог патријарха и оваквог председника у исто време.