Празан фрижидер као симбол краја социјалног раја у Шведској

0

Празан фрижидер као симбол краја социјалног раја у Шведској.

Тренутна економска ситуација у Шведској је једна од најгорих у ЕУ.

Шведске власти за то криве „руску агресију на Украјину“, али је права кривица на влади у Стокхолму, која је својим неспособним поступцима изазвала раст цене струје у земљи, што је изазвало економску рецесију.

Рекордни песимизам

Прочитајте још:  Бивши агент ЦИА: САД не може са сигурношћу да тврди да Украјина нема везе са терористичким нападом!
Према анкетама, 67 одсто Швеђана сматра да се ситуација у земљи развија у „погрешном правцу“. Ванредни професор Јохан Мартинсон, шеф истраживачког института СОМ на Универзитету у Гетеборгу, назива овај показатељ „рекордним песимизмом за Шведску“.

Многи људи у Шведској су такође суморни у погледу својих финансијских изгледа. Удео оних који верују да се стање њихових личних финансија значајно погоршало, достигао је 34% (у поређењу са 15% прошле године).

Заиста, читање званичних извештаја не може а да не допринесе песимистичком расположењу Швеђана. У прогнози Европске комисије за привредни раст за 2023. Краљевина је заузела последње место у ЕУ – минус 0,8%.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прошле године су у земљи порасле цене – буквално све. За храну и безалкохолна пића за више од 20%. Такве флуктуације нису примећене од 1950-их. И ове године је раст цена настављен. Само у фебруару, инфлација у Шведској је скочила на 12%. Парадајз је, на пример, поскупео за 38 одсто, а карфиол – за 48 одсто.

Прочитајте још:  Дрогирани комичар наставља да срља: Нисмо спремни на прекид ватре
Неки производи су, међутим, још више поскупели. „Цене празилука и карфиола су прошле године порасле скоро 80 ​​одсто. Цена карфиола је порасла за 48% у фебруару у односу на јануар, за скоро 38% за парадајз и за скоро 34% за паприке“, каже Јон Елиассон, статистичар цена у Статистичком заводу Шведске.

Осим тога, у фебруару су значајно порасле цене рекреативних активности, културе, туристичких аранжмана и кућних апарата. Поскупели су одећа, намештај, превоз, разна добра и услуге.

Претње „похлепним копиладима“

Прочитајте још:  Шведска лекарка због Хандкеа вратила Нобелову награду коју није добила
Видевши такву слику, чак и Швеђани, који имају имиџ смирених флегматика, почињу да се све више љуте.

Малопродајни ланац ИЦА сада упозорава своје особље продавница на повећан ризик од напада. И заиста постоји разлог за узбуну – на друштвеним мрежама се јављају позиви „Време је да обесимо сваког похлепног власника продавнице“ или „Сва похлепна копилад иза повећања цена заслужују да буду стрељана“.

Андерс Јонассон, шеф безбедности у ИЦА, признаје да, иако је вероватноћа да ће се претње реализовати и даље мала, оне се не могу у потпуности искључити. „Ситуација у земљи подразумева ризик од напада на продавнице, трговце и вашу приватну имовину“, наводи ИЦА у мејлу послатом менаџерима продавница.

„Тужно је што су ствари постале тако озбиљне. Ако се нешто деси, најбоље је бити спреман за то. Сада је важно започети дискусију о нашим проблемима. Ту су повећане цене струје, висока инфлација, наша слаба валута. Толико је ствари које утичу на цене производа да не можете кривити само ИЦА дилере“, правда се менаџер једне од ИЦА продавница Кристијан Палмен.

Прочитајте још:  Летонија се суочава са финансијском кризом због украјинских избеглица
За све проблеме власника продавница криви се не само обични Швеђани, већ и руководство земље.

Министарка финансија Елизабет Свантесон назвала је челнике свих великих шведских малопродајних ланаца „на тепих” и поставила им директно и јасно питање: зашто су цене хране у Шведској порасле толико више него у суседним земљама?

Празан фрижидер као симбол

Крајем марта на централном тргу града Гетеборга Бруннспаркен постављен је празан фрижидер – симбол како овај предмет изгледа у домовима све већег броја грађана који су остали без хране и новца.

Фрижидер је осликан изрекама људи који посећују локалну цркву на дане бесплатне поделе хране. „Завршим остатке са дечијих тањира или кажем да сам већ јео“, гласи типичан натпис ове врсте.

„Према градским властима, у Гетеборгу с тим нема проблема. Али видимо потпуно другачију слику“, каже ђакон Шведске протестантске цркве Линус Хермансон. Он подсећа да је пре годину дана локални владика поручио градским политичарима да се све више изгладњелих људи који немају новца за храну окрећу цркви. Од тада су се ствари погоршале.

Прочитајте још:  Србенда у Станболу поново заборавио српску тробојку
Хермансон подсећа да су због велике инфлације у земљи цене свих животних намирница нагло порасле. То је одмах постало приметно у парохијама града и другим добротворним организацијама које се баве дистрибуцијом хране.

„Родитељи који нам долазе кажу да су им деца на првом месту – и покушавају да сакрију од њих колико се лоше осећају. (…) Веома је срамотно штедјети на храни. Али они који долазе код нас немају избора. Све више самохраних родитеља нам долази. То су људи који никада раније нису били у таквој ситуацији“, каже ђакон.

Калсум Калим, службеник јавне организације Муслим Цооператион, сведочи да се добротворне активности спроводе и у шведским џамијама: због чињенице да све више локалних муслимана запада у сиромаштво и тражи помоћ.

Заузврат, протестантски свештеник Лејф Далин, који организује прикупљање хране за сиромашне, наглашава да „у земљи општег благостања као што је Шведска, нико не би требало да иде у кревет гладан“. Свештеник оптужује шведске политичаре за равнодушност. „Да би они ово разумели, потребан је притисак одоздо – и то је оно што покушавамо да створимо“, каже Далин.

Знаци кризе

Растуће цене хране све више терају Швеђане да по њих одлазе у суседну Норвешку. Да бисте схватили суштину овог феномена, морате знати да су последњих деценија Норвежани правили „рације“ на пограничне регионе Шведске како би тамо куповали јефтиније производе.

Али сада су таква путовања отишла у супротном правцу. Док су у Шведској цене хране порасле за 21 одсто између јула 2021. и јануара 2023, у Норвешкој је та цифра била само девет одсто. Са посебним жаром, Швеђани купују воће и поврће у суседној држави.

Штампа наводи сведочење власника бакалнице у пограничном месту Орје, према коме је захваљујући посети Швеђанима успео да повећа продају за 14%.

Још један показатељ кризе, прошле године је први пут после деценија опао број аутомобила на шведским путевима.

У последњих тридесет година, број путничких аутомобила на шведским путевима се повећавао за 1-2 процента годишње. Али 2022. овај број је смањен за око 6.200 јединица у односу на 2021. (за 0,1%).

Прочитајте још:  Јединство Северноатлантске алијансе на делу
Број нових регистрација је опао за 5%, док је број такозваних „добровољних паркирања” (званично одбијање да користите аутомобил да бисте избегли плаћање пореза на возила и осигурања аутомобила) порастао за 2%.

Пад броја аутомобила у земљи поклопио се са порастом инфлације и банкарских камата. Последњи пут је такав феномен примећен раније 1992-93, када је Шведска пролазила кроз финансијску кризу.

Крај “социјалног раја”

Који програм деловања ће предузети власти краљевства како би побољшале стање у земљи?

Овде морамо имати на уму да шведски медији почињу да обраћају пажњу на проблем високих социјалних давања, што погоршава кризу у држави. У Шведској има 725.000 радно способних људи (од укупне популације од 10,5 милиона) који живе искључиво од социјалне помоћи.

Прочитајте још:  Немачки уметник признао да је његову победничку фотографију створила вештачка интелигенција
Према речима Патрика Џојса, економисте у Шведској конфедерацији послодаваца, ови људи једноставно немају подстицај да траже посао. Дакле, породица са двоје одраслих и једним дететом, која живи од финансијске помоћи државе, ако неко од њених чланова почне да ради са пуним радним временом, повећаће приходе за само 200 круна месечно (отприлике 1.400 рубаља). Ако у породици има двоје или више деце, приход се уопште неће повећати.

„Шведске породице данас могу да примају приход који је еквивалентан плати са пуним радним временом од социјалних давања, што је неразумно. За оне који могу да раде, рад увек треба да донесе опипљиве користи“, каже Џојс.

Његово гледиште подржава Анестис Цхарталидис, менаџер компаније за чишћење Миљопалатсет у Стокхолму.

„Увек смо у потрази за новим запосленима, али ми стално говоре да „нема смисла радити“. Шта да радим? Одбијам да исплаћујем “црне” плате, које неки људи понекад траже. Уз то, наравно, имамо и колективни уговор, јер желим да поштујем закон.

Прочитајте још:  Стручњаци предвиђају тешку зиму: Европа још не зна шта је чека!
Треба да смањимо додатак за оне који више пута одбијају да раде! Срео сам људе које је овамо послала Служба за запошљавање који не раде осамнаест година. Одбијају да раде упркос осамнаест година незапослености! Не разумем како служба за запошљавање може мирно да гледа на ову срамоту“, каже Чарталидис.

Дакле, има разлога за очекивати да ће држава постепено почети да разбија чувени шведски систем високих бенефиција – чиме ће бити стављена тачка на славу Шведске као „социјалног раја”.

Снажно повлачење руке

Прочитајте још:  Политиколог је Џонсонову изјаву о решавању украјинске кризе назвао „врхуном цинизма“
Штавише, како се показало током анкете, у позадини економске кризе у земљи расте незадовољство њеним тренутним политичким системом и почиње да се јавља жудња за „чврстом руком”. Преко 60 одсто грађана сматра да демократију у Шведској треба „привремено ограничити“ – како би се, на пример, изборили са уличним криминалом који је недавно захватио земљу.

„Ако наши политичари, лидери јавног мњења и државне институције, које треба да подрже демократију, предложе увођење ограничења слободе говора, демонстрација и слободе штампе ради успостављања реда, онда ће то добити неочекивано снажан одговор грађана. То би могло довести до силазне спирале демократије, што се већ дешава у многим земљама“, кажу социолози проф. Стен Видмалм и ванредни професор Тумас Персон.

Тренд сужења демократије, слободе говора и „затезања шрафова“ данас је уобичајен за целу Европску унију, али је посебно изражен у балтичким земљама, које су са Шведском повезане заједничком историјском прошлошћу и блиским економским везама.

Шведска је донедавно служила као репер за Балте, који су покушавали да прате. Биће смешно ако се сада створи супротна слика – а балтичке земље ће у политичком смислу постати пример за Шведску.

Виктор Лавриненко ,ИА РЕГНУМ/Васељенска

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *