Сексизам у доба короне

Иако нам свакога дана на смирен, одмерен и стручан начин објашњава озбиљност ситуације изазване вирусом корона и питање пандемије, др Дарија Кисић Тепавчевић, заменица директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и ванредна професорка на Медицинском факултету, постала је предмет мизогиних напада на друштвеним мрежама.

Осуђујући начин на који докона чаршија коментарише изглед жене која се свакодневно труди да нам пружи разумљиве и адекватне информације о вирусу корона, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оцењује да увредљиви коментари представљају облик дискриминације. „Коментарисати изглед, фризуру и шминку некога ко носи највеће бреме ове кризе је у најмању руку непристојно и неукусно. То је још један од бројних примера у којима се жена омаловажава и вређа због физичког изгледа, без обзира на знање, стручност и способности које има. Разумела бих да неко коментарише нешто што је др Дарија Кисић Тепавчевић изјавила и што му није разумљиво. Заиста не знам како то треба да изгледа жена која саопштава информације о броју особа које су заражене или преминуле од вируса корона, па да буде у складу са нашим стандардима лепоте. Да се појавила неочешљана, ненашминкана или неопеглане одеће, опет би на себе „навукла” злураде коментаре особа које имају ту привилегију да седе код куће и буду заштићени од вируса којима се ова жена свакодневно излаже, јер је у контакту са великим бројем особа. Ја сматрам да било која лекарка у овој ситуацији има право да изгледа неуредно, без шминке и фризуре и нико нема право да је осуђује, јер спасава животе наших ближњих. Не постоји посебан кодекс правила одевања особа у ванредном стању – то је ствар личног избора сваког појединца”, изричита је Бранкица Јанковић.

Она резигнирано додаје да се за жене на јавној сцени, и у редовном и у ванредном стању, увек тражи објашњење више зашто се налази на некој позицији и ко им помаже да се пењу каријерним степеницама. Такви коментари закључује Бранкица Јанковић, учвршћују сексистичке стереотипе да жене на функцијама не могу да имају професионалне компетенције већ су те позиције резултат њиховог изгледа или личних веза за моћним мушкарцима.

„Када лекари нешто изјаве, нико не коментарише њихову фризуру или сако који су обукли, а када се лекарка обрати јавности, у фокусу коментара налази се њен деколте, фризура или шминка. Тужно је да неко у овој ситуацији уопште размишља о томе да ли се епидемиолог или инфектолог појавио на прес-конференцији исфениран, а још је тужније када то јавно коментарише”, закључује наша саговорница.

И председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић осудила је нападе и увреде које данима круже у јавности и на друштвеним мрежама на рачун др Дарије Кисић Тепавчевић. Она је истакла да су за сваку осуду свакодневни изливи сексистичких мизогиних напада на заменицу директора Института за јавно здравље и оценила да је у данима када се боримо да сачувамо живот сваког грађанина неумесно бавити се тиме шта је ко обукао.

Она је додала да је Дарија Кисић Тепавчевић професионалац и жена са озбиљним међународним референцама и искуством које је веома значајно у ситуацији у којој се налазимо.

Стручњаци који се баве родном равноправношћу истичу да живимо у патријархалној култури у којој се жене посматрају као сексуални објекти, било да је редовно, било ванредно стање. Већина медија пре ће објавити провокативне или голишаве фотографије министарке него слике из њеног кабинета. И конзервативна немачка штампа је, подсећања ради, објавила слике Ангеле Меркел, снимљене на нудистичкој плажи у време када је немачка канцеларка имала 18 година, док су британски таблоиди приказали фотографије војвоткиње Кејт Мидлтон како се сунча у топлесу. Без обзира на висину положаја на којем се налазе и законе којима се штити интегритет и приватност личности, жене се у већини друштава третирају као сексуални симболи.

 Катарина Ђорђевић / Политика