Запошљавање на Западу смањује незапосленост у Србији
Београд – На бироу за незапослене у октобру било је 500.000 грађана Србије, што је према речима директора Националне службе за запошљавање Зорана Мартиновића најнижа стопа незапослености икада забележена као и да су на тржишту рада позитивна кретања.
Он је рекао да је 2014. године у Србији било скоро 750.000 незапослених, док је министар рада Зоран Ђорђевић отишао још даље у историју, подсетивши да је 2006. године на бироу посао чекало 913.293 људи.
Статистика запослености и незапослености у Србији је прилично релативна ствар с обзиром да постоји више различитих извора и различитих методологија.
Тако је рецимо по статистици Националне службе за запошљавање у октобру ове године незапослено пола милиона људи, док је према Анкети о радној снази коју квартално објављује Републички завод за статистику у јуну било свега 334.000 незапослених људи.
Па и када се вратимо у 2006. годину, док је НСЗ регистровао 913.293 незапослена, по Анкети је било незапослено било 693.024 човека, или око 220.000 мање. Слично је и код статистике запослености.
Тако је према Анкети о радној снази у другом тромесечју ове године било запослено 2.916.500 људи, од чега 2.352.300 формално, а 564.200 неформално запослено.
Истовремено регистрована запосленост коју такође објављује РЗС у другом кварталу је износила 2.161.533, што је око 190.000 мање од формално запослених у Анкети. Број регистровано запослених је у трећем тромесечју порастао на 2.180.420, односно за нешто мање од 20.000 у односу на претходно тромесечје.
Иначе, регистрована запосленост према подацима РЗС-а је од 2014. до данас порасла за чак 482.734.
Стручњаци не споре да је незапосленост делом смањена и захваљујући отварању радних места и привредном расту, с обзиром да имамо већ пет година, додуше скромног, привредног раста, али да је главни узрок смањења незапослености у ствари одлазак радно способног становништва.
Владимир Гречић, стручњак за миграције, каже да је према подацима ОЕЦД-а у десетогодишњем периоду од 2007. до 2016. године из Србије у ове земље одлазило просечно годишње око 41.000 људи.
„Податак за 2017. годину је 48.000 и то су само одласци у земље чланице ОЕЦД-а. Ту нема Русије, арапских земаља итд. Дакле за ових 11 година ради се о око 500.000 људи који су отишли из земље. Поред тога ми имамо негативну стопу природног прираштаја и контигент радно способних се и по том основу стално смањује“, напомиње Гречић додајући да је неспорно повећан и број радних места.
Економиста Млађен Kовачевић барата са годишњим бројем одлазака између 50.000 и 60.000 људи последњих година и тврди да је то главни разлог смањења броја незапослених.
„Допринос повећању броја запослених су дале и стране директне инвестиције, али има ту и других фактора. Рецимо има доста људи који су изгубили поверење у НСЗ да ће им наћи посао и престану да се јављају, а на бироу их одмах отпишу. Они више нису на евиденцији незапослених, а немају посао. Тако да није стање баш тако импресивно као што га приказују“, закључује Kовачевић.
М. Обрадовић / Данас
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.