Аранђеловдан: Слава потопљене Грачанице 2019-те (Фото)

До кРаја Верни народ код потопљене Светиње Божије и ове четврте по реду тужне године ропства и издаје ставио се у послушност Светом Архангелу Михаилу и Славио је у радости духовној и ове године, украј проклетог масонског језера „Ровни“, Славу Аранђеловдана чекајући васкрс и Грачанице а и васцеле поробљене Православне Србије…

Дванаест домаћина Славе који се прихватише прошлог Аранђеловдана, уз припомоћ и многих других браћа и сестара који не стигоше доћи али нам се молитвама и послатој помоћи невидљиво данас придружише…

… и ове године су припремили Славу како доликује у кући где живе Грачанички стражари а надомак потопљене Чудотворне Немањићке Грачанице- где и дочекаше браћу и сестре из Београда за које домаћини обезбедише бесплатан дупли аутобус као и сваке године досад…

Радост братских сусрета помућена са тугом због ропства народа и затирања Светиња преовладавала је радосно-тужно у срцима свих слављеника… јер, уствари, и не беше овде стварних, у пуном нзначењу тога имена, домаћина- сем Светог Архангела Михаила и свих Небесних сила које невидљиво сведоче и бележе шта и како ми чинисмо са Вером Божијом Православном у себи и Светињама Божијим око себе…

Зато се одмах, са свим Светим Крстовима, барјацима и иконама са београдских и ваљевских Литија и упутисмо одмах ка обали мутног масонског језера у кога нам, због греха нашег, формалне побожности и маловерја, антинародни политички безбожници потопише Чудотворну Светињу Божију…

Зато се и прихватисмо пре свега покајне молитве, читања свега што Црква прописује у случајевима када нема свештеника, јер ни ове године владика и свештеници, у „страху јудејском“ од трулежних кратковремених „моћника“ овога века, не смедоше нити служити Литургију украј Светиње Грачанице а нити се близу ње приближити…

Све ово су Чуда Грачанице иако је потопљена… Јер Свети Архангели и Ангели Грачанички јесу невидљиви надахнитељи свег овог неустрашивог побоћног народа који већ четврту годину Слави Аранжеловдан на обали Грачанице чекајући њено сигурно васкрсење- чим се Срби Богу врате, Православљем заживе и, потом, окова јудео-масонских и језуитских ослободе…

Чудо је Архангела и овај народ бројни на Слави, тренутно потопљене, Грачанице, али чуда су и Литије Београдом и Ваљевом, и жива кућа Грачаничких стражара које јавним сведочењем Истине Православне живе и на заступништво Архангела и Ангела Грачаничких се надају…

Надлежни владика Милутин, који добро зна да овај народ Православни поштује Светиње и свештенство како су нас Светитељи Божији поучили и заветовали, али да на дан Светог Архангела Михаила никако не пристаје да Славу Грачанице слави на оближњем Бакића брду где безбожни политичари и осведочени домаћи издајници потплатише свештенство новим њиховим храмом у замену за древну Светињу Божију, тако да нам ипак пошаље свештеника лелићког о. Горана…

Не верујемо да је на том „Бакића брду“ локални свештеник о. Мирослав имао осамнаест принетих колача у славу Божију и на заступништво Светих Архангела као што беше украј потопљене Грачанице… ово не рекосмо мислећи да се неко у нечему овде такмичи, већ да је и ово порука Светих Архангела Грачаничких који једном заувек, са Светим претцима нашим, осветише Свето Место Божије Грачаничко…

Дванаест домаћина се прошлог Аранђеловдана пријавило, али се више домаћина појавило јер осамнаест колача и жита слављеничких беше принето на освећивање украј потпљене а живе Грачанице Божије… Питање је само да ли смо ми живи а не да ли су живе затиране а неуништиве Светиње Божије…

Радост свечара при ломљењу колача са свештеником украј Грачанице ко да опише!? Радост и што не остасмо и без овог свештеника, ма на коју раздаљину од Грачанице смео да приђе…

Наравно, све ово и упозорава на страшна времена греха, маловерја и издаје где се сви они истакнути на положаје све више повијају и падају под налетима искушења или страха или мита… Све ово упозорава свакога Православца на поуке Светитеља да, када је Вера и Отаџбина гоњена, не тражи вођу и замену и не покрива се лажним смирењем и „недостојношћу“, јер ћемо сваки пред Господом дати одговор шта смо ми тада чинили да то, колико је до нас, спречимо а не шта су радили они који су надлежнији од нас…

Иначе, о. Горан из Лелића, чији је отац био раније свештеник у Грачаници, је и рођен и одрастао у Грачаници- те га велике нити детињег саосећања за ово Свето Место, сада тренутно оскрнављено, вежу… А шта ћемо радити са другим уништаваним Светињама и са екуменским разарањима Вере Божије Православне… шта ћемо радити што смо сви појединачно одговорни за све- како истинито закључи Свети Фјодор Достојевски, почев од ове највеће одговорности па надаље…

Шта ћемо- него да се у Вери будимо и прогоњену Истину Православну јавно сведочимо, јер то је дело које потврђује искреност молитве, дело које сведочи да смо заиста Божији у срцу а не само на речима…

А када се дарови осветише, почастисмо о. Горана, па кренусмо са освећеним даровима поново, што ближе, Светињи Грачаници да заблагодаримо Господу на свему и прочитамо захвални акатист Светим Архангелима и Ангелима Божијим…

Четири године, на осуду свима који у злу овом истрајавају и онима који на зло упорно ћуте, ова проклета црна вода, јер се недавно рониоци из Пољске са професионалним камерама и осветљењем, не могаше видети на метар дубине а камо ли наниже, тако да успеше да сниме само куполу потопљене Светиње, баш ону коју је благословио дозидати Грачаници Свети владика Николај, четири године ова смрдљива вода служи једино да прекрије злочин над Светињом и ни за шта више…

Читири године доказивања слепима и глувима да проклета брана Ровни затвара проветравање загушљивог Ваљева, смрдљивом водом, услед фекалија из домаћинстава и тешких метала из орудњења околних бројних рудника у сливу, не само да прети погоршати здравље уколико успеју да им такву воду гурну у водоводне цеви, већ, мало по мало, уништава им и велика блага подземних изворских издани из којих им сада истиче пијаћа вода реке Града и изворишта Пакље како три деценије непрестано сведочаху непоткупљиви србски научници са Рударско Геолошког Факултета…

Зато је сваки нови дан, дан веће осуде, дан већег безумља, дан дубљег греха и глупости… Јер ако се не бринете за духовно здравље и Светиње своје, зар не видите да овим допуштаним злочином штетите и телесном здрављу и вас и деце ваше…

Богу хвала да овај народ још у Вери и исповедном делу истрајава… Чак је, Богу хвала, све лакше и извесније јер како коју Славу или Литију све се мање бринемо да ли ће нас бити и да ли ће се остварити како доликује служити Истином Православном Богу и роду…

Уз појање црквених и родољубивих химни сви се богато и телесно укрепише, братским разговором у радости почастише, за идућу годину Славу не хтесмо именовати домаћине- јер се сви прихватисмо припремати следећи Аранђеловдан у Грачаници или украј ње- видећемо… једно је извесно, ћераћемо се још- до кРаја, до Победе Православља- тако нам Бог помагао. Амин.

ИстиноЉубље свима Вама!