За мало струје МХЕ отимају много воде

У Србији је предвиђена изградња 856 малих хидроелектрана и то по катастру сачињеним пре 32 године који никада није постао званични државни документ. Ипак, локације, мишљења, сагласности које издају надлежни органи позивају се на овај спис. Када би се изградиле све те предвиђене МХЕ изгубили бисмо око 2.200 километара водотокова, а добили бисмо тек 3,5 одсто потребне електричне енергије. Али, ако би се Електропривреда Србије изборила са губицима електричне енергије насталим на путу од произвођача до корисника, а они према проценама Светске банке износе око 15 одсто, вероватно не би морала да се изгради ниједна МХЕ.

Ово је само једно од питања које се наметнуло присутнима током предавања декана Шумарског факултета проф. др Ратка Ристића у Српској академији наука и уметности (САНУ) у оквиру серијала посвећеном енергетској ефикасности.

Проф. др Ристић подсетио је да је до сада изграђено око 135 МХЕ, а права је инвазија у сливу реке Јошанице где ради њих 17 и то без свих неопходних докумената. Но, та чињеница није било довољна да се њихов рад забрани, а из цеви ослободи око 27 километара воденог тока Јошанице.

Он је подсетио на речи Мартина Дојла, директора Водопривредног програма на универзитету Дјук, да много малих брана на једном водотоку личи на „смрт хиљаду резова”, алудирајући на извршење смртне казне у Кини, када је осуђеник засецан 1.000 пута до смрти.

Током предавања, које је резултат сарадње и са колегама са Шумарског, али и са стручњацима са Биолошког факултета, осврнуо се и на тезе које се најчешће чују међу онима који заговарају изградњу ових хидроцентрала.

– Апологете воле да кажу да у Европи има 24.000 изграђених МХЕ, али заборављају да напомену да су те земље много богатије водом. Подсетићу, Србија је најсиромашнија земља Балкана када говоримо о воденој површини, а једна од најсиромашнијих у Европи. Противнике МХЕ оптужују да подржавају ветрогенераторе, а подсетићу да је 200 мегавата пуштених из ветра ове године једнако производњи струје из 400 миалих хидроелектрана – нагласио је проф. др Ристић.

Обилазећи 46 локација са колегама, Ристић се уверио да МХЕ не поштују биолошки минимум, односно колико воде може ући у цев а колико ће остати у водотоковима. Он је упозорио и да то морају да раде биолози, а никако инжењери. Такође, уверио се да ниједна рибља стаза, ако и постоји, није урађена тако да рибе њоме могу да се крећу.

– Наилазили смо и на затворене стазе, јер власник МХЕ зна да што је више воде већа је и кинетичка енергија, брже се врте турбине и производи се више струје – додао је један од најгласнијих противника изградње МХЕ у Србији.

Предавање је садржало и бројна сведочења о томе да МХЕ нису пожељне ни у другим земљама. Власти у кинеској провинцији Сечуан ограничиле су њихову изградњу до 2020. године, а као разлог навеле су негативан утицај на животну средину. Најмногољуднија провинција Канаде Онтарио укинула је 758 уговора који се односе на обновљиве изворе енергија, а у САД је уклоњено 1.100 малих брана и водотокова углавном из еколошких разлога. А Немци МХЕ сматрају застарелом технологијом.

Негирајући оптужбе да се иза противљења изградње МХЕ крију политички интереси, Ристић додаје да сматра да би „свака паметна власт требало да отклони разлоге који су довели до незадовољства”.

Политика