Многи су гладни, а сваки грађанин Србије годишње баци храну за 200 евра

Удружење Донорум је основано у марту ове године. Пројекат је замишљен као платформа, односно апликација, која би повезивала супермаркете, пољопривредна газдинства и остале произвођаче и дистрибутере хране са крајњим корисницима који су социјално угрожени, преко добротворних организација и народних кухиња (посредника) или директно. Општи циљеви пројекта су смањење количина бачене хране у Србији, прослеђивање хране крајњим корисницима, поједностављење комуникације на релацији донатор-посредник и успостављање дугорочно одрживе инфраструктуре за снабдевање храном, казао је у интервјуу за 10. издање Лидера друштвене одговорности Филип Kривокапић, оснивач Удружења Донорум.

У свету се годишње баци 1,3 милијарде тона хране вредне 750 милијарди долара, према подацима Уједињених нација. Да ли се може решити тај проблем на глобалном нивоу, има ли у свету сличних пројеката којима је циљ смањење броја гладних у свету?

Идеја за платформу је дошла од стране оснивача фондације ФоодЦлоуд из Ирске, који су на сличан начин повезали различите групе корисника и решили проблем неискоришћених вишкова хране у својој земљи. Поред тога, постоји и много сличних пројеката и идеја широм Европе и света, а сви, укључујући и нашу апликацију, имају потенцијал да допринесу решавању овог проблема на глобалном нивоу.

Постоје ли неки подаци за Србију, колико се годишње баци хране, а колико има бескућника који немају ни за хлеб?

У Србији се, према незваничним проценама Уједињених нација, годишње баци више од 250.000 тона хране. То значи да сваки човек у Србији годишње баци око 35 килограма хране вредне 20.000 динара. Раст стопе сиромаштва показује да скоро девет одсто становништва није у стању да задовољи основне животне потребе, а на београдским улицама живи око 5.000 бескућника.

Бацање хране се ретко помиње у нашој земљи, а добровољно поклањање хране не доноси пореске олакшице трговачким ланцима, што је пракса у ЕУ. Око 90 одсто отписа хране у супермаркетима представља воће и поврће, што су управо они артикли који највише недостају народним кухињама. Тренутно само компанија Делхаизе управља вишковима хране дневно и редовно их донира организацијама попут Банке хране. Ад хоц донацијама се баве Метро Цасх&Царрy, ДонДон, Царнеx, Цредит Агрицоле, Бамби и други. Тренутно су сви супермаркети у земљи истакли интересовање за учешћем у пројекту, док је у току прикупљање података о интересовању од стране корисничких организација.

Kад се идеја са папира почне примењивати у пракси, често се наилази на препреке, да ли сте ви имали такво искуство, да ли постоје неки проблеми у законодавном оквиру?

Иако још увек нисмо почели са пробом нашег пројекта на терену (планирани почетак је у новембру) већ имамо одређена искуства са законском регулативом. Главни проблем је то што се у нашој држави, за разлику од европске праксе, плаћа ПДВ на донације вишкова хране, што смањује мотивацију и финансијску иницијативу за супермаркете и остале донаторе. Такође и дистинкција између рока употребе (усе бy) и термина бест бефоре као одреднице квалитета производа који се донирају треба да буде направљена у Србији по угледу на ЕУ. Тренутно радна група ради на томе, што би знатно олакшало процес и повећало дониране количине хране.

Kако се финансира ваше удружење?

Удружење Донорум се финансира из средстава чланова.

Kоји су ваши дугорочни циљеви?

Успех платформе ће се мерити према следећим индикаторима KПИ (кеy перформанце индицаторс). То подразумева, под један, одзив донатора, најмање један велики донатор који користи апликацију дневно (паралела са Фоод Цлоуд-ом који користи Тесцо за своје донације хране). Најмање један произвођач (пољопривредно газдинство које обезбеђује доставу механички оштећене робе, која је осим тога сасвим безбедна и здрава за конзумацију. Под два, важна је регистрација интереса најмање 10 корисничких организација, и под три достављање хране до најмање 1.000 нових корисника у првих годину дана, путем посредника и организација са којима они сарађују.

Лидери друштвене одговорности