Aрхиепископ Августинос Кандиотис: Боље бити сиромах са Христом, негомилијардер са ђаволом!

„Рече Господ: И како хоћете да чине вама људ
и чините и ви њима онако.“ (Лука 6,31)

Постоје, драги моји непријатељи Христове Цркве, који је непрестално оптужују. Шта они говоре? Неке од њихових отпужби су и ове, да се Црква не одазива захтевима времена у којем живимо, да су јој непознате недаће савремених људи, да се Јеванђеље занима само за живот после смрти и да је равнодушно за садашњи живот, да са својим проповедима о рају и паклу усмерава наш ум на метафизички свет и да успављује народ, који постаје жртва експлоатације. Шта имамо да одговоримо на ове оптужбе?

Одговарамо следеће: Црква неће никада престати да проповеда да постоји загробни живот, вечни живот, и да је трајање садашњег живота у поређењу са вечношћу, само једна мала капљица воде у океану. И док Црква показује народу небо и говори да је одредиште човеково вечност, у толико не престаје да се интресује и за садашњи живот својих чланова…

Проповеда, да нико не може стићи до вечног живота, ако не живи овде, ово мало година како му је Свемогући Бог одредио, сагласно са Његовом светом вољом. Земаљски живот је карта за вечност. Зато наша вера и проповеда о вредностима узвишеног живота. Ако живиш као звер, тада су затворена врата раја за тебе, као што је негде рекао песник Данте, тамо не могу да уђу људи који имају понорну душу. Једну свињу не уносиш у дневни боравак, и у кућу Божију, у вечно боравиште, не може ући душа која је озверена и нечиста. Треба да живиш као човек «Заиста, дивно је биће човек, када је човек », као што су говорили наши стари преци (Менандрос). Твоје ноге ће ходати земљом али свој поглед да имаш уперен ка небу. Живи стално у усавршавању, обожењу, да би постао син Божији, Бог по благодати. Наша вера не презире земаљски живот. За нас је овај живот предграђе вечности. Доказ да Христос придаје велику важност земаљском животу и како ћемо живети, је и данашње Јеванђеље. Шта нам данас оно говори?

Данашње Јеванђеље поставља један закон, који одређује међуљудске односе. То је одличан закон. Овај закон не сличи са мањкавим скупштинским законима овог света. Као што из пећи излазе векне, тако и из скупштине разних земаља излазе закони. Од када смо постали слободна земља, издали смо, пребројте, 20.000 закона! Под уставном краљевином, под демократијом, под диктаторијом… Хиљаде закона, са члановима, параграфима и одредбама. Закони искривљени, због којих мућкају главама правници и судије да би их некако протумачили. Несавршени закони. Закон Господњи је савршен и једноставан, сачињен од само дванаест речи! Не постоји вага која би измерила њихову вредност. То је закон који решава све проблеме. Послушајте његових дванаест речи: «Рече Господ· И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.» (Лука. 6,31). О људи, каже, како желите да се други понашају према вама, тако се и ви понашајте према њима. Да ли постоји једноставнији и разумљивији закон од овога? Овај закон разумеју и најнеписменији људи. Иако је толико разумљив, наводим неке примере, који показују његову вредност.

Човек је драги моји хришћани, двојан, састоји се од душе и тела. Због тога има и духовне и материјалне потребе. Да би живео на земљи, потребне су одређене ствари. Да ли био краљ, да ли био подвижник, да ли био Диоген, имаш своје потребе. Које су то потребе? Имовина. Када кажемо реч имовина, не мислимо на велике главнице, фирме, твртке и предузећа настала нечасним поткрадањем других људи. Не, такву имовину не благосиља Христос. Христос благосиља земљорадника, чобанина, радника, службеника, војника, официра…., благосиља једном речју сваки рад који настаје трудом и знојем. Благосиља мале и часне економије. Боље је бити сиромах са Христом, него милијардер са ђаволом. Колико сиромашан и да јеси,имаћеш једну колибу, један пар ципела, једну одећу, неколико новчића за потребе. Пита те сада Христос: Да ли желиш да неко украде твој новчаник, да ти учини неправду, да радиш и да те не плате? Да ли желиш да неко ноћу иде на твоју њиву и искорењује твоје дрвеће и плодове, да ти запали твоју колибу? Не желиш. Као што ти дакле не желиш да неко учини штету твојој имовини, тако и теби није дозвољено да чиниш неправду и да оштећујеш имовину другог човека. Изнад имовине је и неко друго добро, то је живот и здравље човека. И пита нас Господ: Да ли желиш да неко краде млеко или другу храну? Да ли желиш да ти неко сипа отров у твоју храну? Да ли желиш да ствараш нехигијену на терет другој особи?

Да ли желиш да неко узме маказе и да ти одсече твоје уши, нос, да ти извади језик, да те оглуви или ослепи, да постанеш инвалид?Да ли желиш да неко узме пиштољ и убије те? Не, не, сви без изузетка одговарају на ова питања. Дакле, на свим тим одговорима «не» утемељен је закон нашег Христа. Као што ти желиш да други поштују твој живот, тако и ти треба да поштујеш њихов живот, који је основа постојања. Значи једно је имовина а нешто сасвим друго је живот. Изнад новца и живота – за нас Грке – је драги моји част и углед наше породице. И опет те пита Господ: Да ли желиш у кафани да те неко оптужује и вара? Да ли желиш да неко лажно сведочи на суду о теби и да те представи кривцем? Да ли желиш да ти радиш у иностраној земљи а неко да твојој жени напише да си постао прељубник? Да ли желиш док си на послу, да се неко као змија увуче у твоју кући и да ти обешчасти твоју супругу, кћерку или сестру? Да ли желиш нешто од тога да ти се деси? Не. не! Одговара невина душа Грка, који увек изнад новца и свога живота увек је постављао частољубље и своју част и углед. Као што ти не желиш неко други да угрози твоју породичну част и углед, тако ни ти не угрожавај част и углед неке друге породице.

Драги моји хришћани, све ово што смо до сада говорили је једна страна новчића, пре свега негативна страна. Постоји и позитивна страна. Која је то страна? Ти, који не желиш да ти други чине зло, но желиш да ти други људи чине добро. Ако си гладан, желиш да ти дају хлеба. Ако си жедан, желиш да ти дају воде. Ако си наг, желиш да ти дају одећу. Ако си болестан, желиш да те посете и да ти дају лек. Ако је неко твој се упокојио, желиш да други људи дођу и да те утеше. Дакле, као што ти очекујеш у твојим потешкоћама други људи да ти притрче, и ти да притрчиш другим људима у њиховим потешкоћама. На том закону су утемељени наши односи са другим људима. Тај закон је прозван «златни закон». Говоре да је један владар у првом веку после Христа, од свих закона које су му принели мудри људи одабрао Христов закон, и наредио да га запишу свуда на таблама: « И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако».

Када бих имао право, отишао бих у Уједињене Нације, које не могу пронаћи решења а њихови проблеми су се претворили у замршено клупко, и истакао бих овај закон у просторији у којој заседају и доносе важне одлуке: « И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако». Зато што овај закон се односи на све људе, породице, а много више на мале и велике народе. Када би се овај закон испуњавао, тада би земља постала рај. На крају још и говоре да се Јеванђеље тобож не интересује за земаљски живот? Не. Јеванђеље као што је рекао Корај, је рецепт за земаљску и небеску срећу. Колико ти као појединац желиш да живиш срећно, исто тако свака породица, друштво, народ жели да живи срећно и слободно на свим дужинама и ширинама наше планете. Овог закона драги моји хришћани се придржавајмо и испуњавајмо га. Тада ће мир и срећа владати, у славу Цркве, мира свог човечанства, и среће целог света. Амин.

† ἐπίσκοπος Φλωρίνης Αὐγουστῖνος

(Св. Пантелејмон Флорина 2-10-1977)

ИстиноЉубље – свима Вама!