Богојављенска ноћ: Вечерас се отвара небо, замислите жељу!

Народно веровање је да у богојављенској ноћи небо посебно дарежљиво и да ће жеља свакоме бити остварена.

Данас је Крстовдан, дан када пости свако ко је крштен. То је и дан када су многи људи у годинама по Исусов уздизању на небо бивали крштени, те му отуда и назив – Богојављенска ноћ.

Вечерас у поноћ, народно је веровање, небо је дарежљиво према буднима. Ко не заспи, ако изађе у на прелазу из једног дана у други и можда се баш њему небо отвори. Зато је традиција да се у Богојављењској ноћи зажели жеља „јер ће се и остварити“.

Богојављење се обележава 19. јануара и то је непокретни празник, не мења се из године у годину. Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован. Верници се, на Богојављење, поздрављају речима „Христос се јави“ а отпоздрављају са „Ваистину се јави“.

На Богојављење је Јован Крститељ крстио тридесетогодишњег Исуса Христа, трипут га потопивши у воду реке Јордана. По свршетку обреда, са неба је слетео голуб и спустио се на главу Исусову, а зачуо се и глас (Бога) који је рекао: „Ово је мој син љубљени, који је по мојој вољи“, чиме су се по први пут откриле Света Тројица: Отац (Бог), Син (Исус) и Свети дух (у лику голуба). Пошто се Бог обратио и открио да је Исус његов син, Срби су развили традиционални богојављенски поздрав – Бог се јави, односно Христос се јави.

Наша народна традиција поседује неколико одлика особених за богојављењски дан. У појединим крајевима Србије обичај је да се на дан Христовог крштења оперу ствари и очисти кућа јер су прошли некрштени, тј. нечисти дани који трају од Божића.

Други леп, али скоро нестали обичај јесу коледари. То су били млади људи и свеже ожењени младићи који су од Божића обилазили своја села под маскама, певајући коледарске песме, зазивајући све најбоље породицама поред чијих су кућа пролазили. Заузврат, домаћини су их даровали у храни. Постојало је и веровање да ће младе девојке на богојављенску ноћ (18. на 19. Јануар) на небу угледати лик онога за кога ће се удати.

У неким крајевима девојке су користиле огледало да би угледале лик суђеног. Поред огледала стављале су се свеће, а морало се водити рачуна да се огледало случајно не прегреје и не пукне. Уместо да млада девојка угледа лик онога за кога ће се удати, могла би постати жртва још једног народног веровања – седам година несреће у љубави.

Коначно, најпознатија посебност Богојављења јесте пливање за Часни крст које се организује широм Србије и православља. Иако је напољу обично веома хладно, скупина храбрих и смелих, углавном мушкараца, плива за крст. Овај обред је древнији од хришћанства.

У питању је древни обичај Старих Словена који су две недеље после Малог Сунца, тј. Сварожића (данас Божић) односили своје идоле из домова и храмова на реку и купали их, што се очувало након покрштавања у обличју пливања за крст и прања икона за Јовањдан.

На Богојављење свештеник у цркви дели богојављенску водицу. Она се чува током целе године, до следеће, а верује се да је лековита. Њом се људи умивају за здрав вид и пију је ако су болесни. Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се “отвориле као небо на Богојављење” па да се лако породе.