Због услова рада у Србији, радници из Индије се вратили кући

Тек након писања медија и реаговања синдиката радницима из Индије ангажованим на грађевинским радовима у Србији омогућено је да се врате у своју земљу али без испуњења захтева због кога су штрајковали да им српски послодавац исплати заостале зараде.

Kако Данас сазнаје у организацији посвећеној искорењивању радне експлоатације и трафикинга АСТРА недавно је група од десетак индијских радника ангажованих на изградњи вијадукта „Чортановци“, незадовољна односом послодавца, фирме „Николић доо“ из Kраљева напустила земљу уз „џепарац“ од 5.000 динара по особи уместо две и по заостале плате које им нису исплаћене.

– Нама су се својевремено обратили индијски радници запослени на изградњи брзе пруге између Београда и Будимпеште и Kоридора 11. Жалили су се да послодавац касни са исплаћивањем зарада, новчано их кажњава због наводних прекршаја иако за то нема законски основ и на лоше услове рада. Због тога су ступили у штрајк са захтевом да им заостале зараде буду исплаћене. Епилог је да је део њих отишао кући без заосталих плата а други део ће отићи ускоро. Реч је о 15 радника који су за разлику од својих колега наставили са штрајком. Они ће од њих проћи за нијансу боље јер ће свако од њих од послодавца добити по 100 евра али ће и они остати ускраћени за две и по зараде које неће добити. По уговору прецизирано је да месечна плата износи 360 долара плус посебно плаћање прековременог рада – кажу за Данас у организацији АСТРА.

Надлежни у тој организацији претпостављају да је послодавац тај који је платио авионске карте индијским радницима јер сав новац који су зарадили како је прецизирано уговором им се исплаћује на жиро рачуне у Индији да би њихове породице могле одмах да га преузму док они на руке у Србији добијају три до пет хиљада динара месечно.

– Реч је о веома ниској суми од које сами не могу да купе авионске карте. Ми смо преко индијског синдиката који се одлучио да помогне својим сународницима информисали власти Индије да они желе да се врате кући а такође смо о томе обавестили и МУП у Србији. Претпостављамо да је српски послодавац након нашег ургирања и писања медија одлучио да је за њега ипак најбоље да плати авионске карте и омогући незадовољним радницима повратак у Индију али без да им исплати заостале зараде већ да им уместо тога да скромне суме новца по сопственом нахођењу колико сам сматра да то треба да износи. Радници из Индије су нас обавестили да ускоро из те земље у Србију треба да дође око 200 људи како би радили у грађевинском сектору. Постоји реална опасност да се и они сусретну са облицима кршења радничких права и бруталном експлоатацијом са којом су већ суочени њихови сународници – објашњавају у организацији АСТРА.

Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, који се огласио саопштењем и солидарисао са индијским радницима, истиче да је реч о класичној превари у које је српски послодавац знајући да су плате у Индији још ниже него у Србији искористио раднике из те земље због чега мора да буде санкционисан.

– У Индији су услови рада веома тешки, зараде ниске а закони везани за област рада се крше. Тако смо информисани од стране наших индијских колега који су као и Слога у чланству Светске федерације синдиката. Сходно томе, сасвим је нормално да су се радници из Индије одлучили да за обећану плату од 360 долара месечно дођу да раде у Србији. Убеђен сам да је српски послодавац рачунајући да су они навикли на лоше услове рада и на неинформисаност о њиховим правима у старту хтео да их закине за зараде. На крају му је то и пошло за руком. Довољно је сабрати број радника са бројем неисплаћених зарада и видети колико је то новца. Тако да би због тога али и кршења законских решења у Србији послодавац који је запослио ове раднике требало да буде кажњен и да му буде одузета дозвола да ради на инфраструктурним пројектима у Србији – истиче Веселиновић.

Он додаје да објективну кривицу за патње индијских радника има и држава Србија.

– Реч је о капиталним пројектима. Kако је могуће да није било контроле српских подизвођача односно како је могло да се деси да послодавац крши прописане законске процедуре и решења и на нехуман начин поступа са страним радницима. Сходно томе држава би требала да обештети Индијце који су остали без две и по зараде. Не изненађује ме оно што их је снашло јер се у Србији не поштују основна права како домаћих тако и страних радника. Све то је наравно за сваку осуду – наглашава Веселиновић.

Са друге стране Нина Николић, власница фирме „Николић доо“ из Kраљева која је ангажовала индијске раднике истиче да није тачно да им дугује две и по плате и каже да у штрајку учествује само мањи део радника.

– Због тога што су нам пословни партнери дуговали новац каснила је само новембарска плата. Због тога је мањи део радника ступио у штрајк са захтевом да им се одмах исплати зарада и да им наша фирма купи карте за повратак у Индију. Наглашавам да је по уговору који су потписали прецизирано да послодавац купује повратне карте радницима само ако на грађевини остану ангажовани до завршетка радова. У случају да откажу уговор раније прецизирано је да сами обезбеде повратну карту. И поред тога изашли смо у сусрет радницима који су хтели да оду кући. Тачно је да је њих десетак незадовољних одлетело за Индију. „Николић доо“ је финансирао куповину карата и сваки од радника је добио по 5.000 динара за путне трошкове – истиче Нина Николић.

Она додаје да је тачно да је због недисциплине прописан ценовник казни али да фирма радницима није наплаћивала било какве пенале.

– Оно што највише чуди је да се јављају организације за заштиту радничких права које између осталог траже да се забрани рад фирми којој сам на челу. Па како ће се права радника заштити ако фирма буде затворена а они остану без посла? По свему судећи нелојална конкуренција, којој „Николић доо“ смета је изнела причу у јавност са циљем да нас истисне из посла. Желим да нагласим да смо ми мала породична фирма, да немамо никакве везе са било каквим нелегалним радњама, ја сам се из иностранства вратила у земљу да би привређивала овде и нисмо се на било који начин огрешили о наше запослене – наводи Нина Николић и додаје да око 100 радника из Индије и даље остаје да ради на градилишту у својству запослених „Николић доо“.

Иначе, да су индијски држављани на привременом раду у Србији месецима жртве радне експлоатације, и то радећи на највећим државним инфраструктурним пројектима, први је писао Истиномер.

Према истраживању тог портала, грађевински радници упослени на изградњи путева у Србији имају екстремно неповољне уговоре који су, тврде стручњаци, незаконити у нашој земљи.

Такође, утврђено је да је инспекција рада прошле године против фирме „Николић доо“ поднела две кривичне пријаве, једну због тога што неки од Индијаца нису имали радне дозволе, а другу због тога што послодавац инспекцији рада није показао сву потребну радно-правну документацију. Индијци су формално запослени у у америчкој фирми „ИДЕА Цапитал ЛЛЦ“, са седиштем у Мајамију. Та фирма је Индијце уговором о пословно-техничкој сарадњи пре годину дана упутила на рад у „Николић доо“ .

Нина Николић.

Власница „Николић доо“ је истовремено и директорка у „ИДЕА Цапитал ЛЛЦ“ и заступница њеног огранка у Србији.

Оно што је спорно је и то што су у уговорима са индијским радницима прописане бројне финансијске казне као и одредба да послодавац са њима може да раскине уговор без образложења а све то је по законским решењима у Србији недозвољено.

Србија омиљена дестинација индијских гастарбајтера

Према писању наших медија све је више радника из Индије у Србији. Тако је на радовима на сређивању трамвајских шина у Kарађорђевој и улици 27. марта у Београду ангажован један број Индијаца који су квалификовани радници за те послове.

Они су стручњаци за послове везане за железнице и у те две београдске улице ангажовани су као заваривачи. Надокнада за рад на том градилишту је 2,5 до пет евра сатница плус храна и смештај. Да је Србија занимљива дестинација за индијске раднике најбоље говори податак да ће се ускоро њих још 200 „трбухом за крухом“ наћи на грађевинама у нашој земљи. Зараде у Индији су знатно ниже од оних у Србији па је то основни разлог интересовања за гастарбајтерски рад на нашим просторима.

Пише: Гојко Влаовић, Данас.рс