Ма `ајте: Биоразградиве кесе су пластика!

0

(Фото: SHUTTERSTOCK)

Оксидеградабилне кесе, које су код нас биоразградиве, забрањене су у Европи, јер још брже стварају ону микропластику која загађује водотокове и мора, навела је проф. Бранка Бинић с Технолошког факултета у Новом Саду

Иако биоразградиве кесе изгледају као идеално решење за заштиту животне средине, бројни стручњаци упозоравају да је реч о својеврсној превари.

Нови правилник о коришћењу кеса, којим је од почетка године у Београду забрањено коришћење пластичних кеса, требало би да предвиди могућност употребе три врсте кеса – полиетиленске, компостирајуће и кесе са адитивом за оксидативну разградњу и биоразградњу. У продавницама се сада највише продају ове треће, кесе са ознаком „биоразградиве“, које изгледају скоро исто као оне раније коришћене, а коштају од 10 динара па навише…



Спорни адитиви

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Међутим, проф. др Бранка Бинић, шеф катедре на Технолошком факултету у Новом Саду, објаснила је да биоразградиве кесе на тржишту Србије заправо не постоје.

– Биоразградиве кесе значе да их разграђују микроорганизми из неког окружења под одређеним условима и да се оне разграђују на угљен-диоксид, воду и биомасу, која би се враћала у земљу. Такозвани зиро вејст ефекат је само ако вратимо у земљу поново оно што смо искористили, а узели смо одатле – рекла је ова професорка.

Она је навела да се у кесе у Србији додају адитиви како би се лакше разграђивале.

– То се зове у Европи оксидеградабилне и оне су забрањене, јер је установљено да се само распарчавају и стварају још брже управо ону микропластику која у ствари загађује водотокове и мора – објаснила је проф. Бинић.

Прочитајте још:  „Ниш није миш“: Одржан скуп подршке руском народу

Филип Радовић, директор Агенције за зашиту животне средине, објашњава за Kурир да су пластичне кесе са адитивима заправо пластична амбалажа којима је додат адитив за оксидациону разградњу и биоразградњу.

Сеча шума

– Међутим, прелазак на папирне кесе такође није решење, јер наша држава нема довољно средстава за производњу папирних кеса које се разграђују, а и не смемо да дозволимо да се због те производње додатно повећа сеча шума. Решења су замена за пластичне кесе, могу да буду ланене, папирне или биоразградиве од шећера и кукуруза од којих се касније може направити компост – рекао је Радовић за Kурир и додао да је право решење током куповине заправо торба за вишекратну употребу.



Курир

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *