Да ли српска традиција може да буде бренд?

Производи од локалних сировина, са познатим географским пореклом постали су глобални тренд. Њихов квалитет постигнут посебном технологијом, која се разликује од оне у великим индустријама, је нешто због чега су препознати. Каква је ситуација у нашој земљи?

Ајвар, џем, љутеница, пинђур и други домаћи српски производи део су наше гастро туристичке понуде и нешто по чему се препознајемо. Малих произвођача је све више, међутим бројни су изазови са којима се сусрећу, међу којима су простор за пласман робе, стандардизација прозвода, али и они који представљају баријеру за извоз. Добри примери из праксе као што су мали произвођачи чији производи се налазе у понуди бренда „Укуси мога краја“, показују да је подршка коју добијају од великог трговинског ланца, од кључног значаја.

Ова линија аутентичних српских производа, која се налази у понуди Идеа продавница, Рода маркета и Мерцатор хипермаркета, развија се већ пет година, од када је број артикала повећан за више од три пута, а промет порастао за 4,5 пута. У 2019. години промет бренда је за 21.8 одсто био виши у односу на 2018. годину, а 26 његових произвођача је, поред Србије, крајем године добило прилику и за извоз на тржиште Словеније. Од новембра до данас, на ово тржиште извезено је 18.000 производа бренда „Укуси мога краја“.

Подршка коју велики трговински ланац пружа малим произвођачима, кроз могућност да се њихови производи нађу на што већем броју полица, као и кроз маркетиншке кампање и других видова подршке, фактори су који произвођачима омогућавају развој.

Трговински ланци значајно утичу на прехрамбену индрустрију и кроз добар ланац дистрибуције, јер домаћи производи на овај начин најбрже могу да дођу до потрошача, како би им се очувала свежина и квалитет.

(ПР)