Данас су скоро изумрли, а некада су златне руке њима храниле многобројне српске породице

Некада су били основни извор прихода, а “златне руке” које су их знале храниле су многа уста. Данас је већина њих или потпуно нестала или за њих зна јако мали број људи.

Пре само стотинак година бити занатлија у Србији је био цењен и частан извор прихода који је омогућавао тежак, али поштен живот. Занатска производња се реализовала у занатским радњама, а посао су водили мајстори. Они су имали своје помоћнике, калфе и шегрте. Занат се учио годинама.

Ипак, све су то давно прошла времена. Већина ових заната данас је или потпуно ишчезла или за њих зна јако мали број људи, пре свега породица које се њима баве већ генерацијама.

Запловите овим времепловом и подсетите се неких феноменалних, а заборављених заната старе Србије.

АБАЏИЈА – у дословном преводу са турског ” кројач одеће од абе”, мајстор-занатлија који од грубог сукна – абе шије одела – народну ношњу.

БИЧАKЏИЈА – онај који израђује ножеве.

ВУНОВЛАЧАР – занатлија који обрађује вуну, рашчешљава, чини је ваздушастом и спремном за даљу обраду.

ГАЈТАНЏИЈА – ужар и израђивач врпци.

ДЕГИРМЕНЏИЈА – милинар.

ЂУМРУKЏИЈА – “ђумрук” је турски израз који се користио за царину. Назив за особу која је наплаћивала ђумрук је ђумругџија.

ЕKМЕЏИЈА – пекар.

ЗИЛЏИЈА – онај који производи зиле, прдмете од месинга – звона, чираке, кантаре.

ИKОНОПИСАЦ – сликар икона, човек који се бави иконописом.

ЈОРГАНЏИЈА – занатлија који шије јоргане, душеке и јастуке.

KЛОНФЕР – занатлија који ради са лимовима, пре свега на крововима, олуцима и сличним производима од лима приликом изградње грађевинских објеката.

ЛУЛАЏИЈА – занатлија који израђује луле.

МУТАВЏИЈА/МУТАБЏИЈА – ткач, занатлија који се бавио ткањем сеоских торбица од козје длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад је сељак одлазио да ради на њиви или деца у школу, пише Историјски забавник.

НАKАШ – молер.

ОЏАЧАР – занатлија који води рачуна о оџацима – димничар.

ПУДАР – човек који чува виноград и бави се пословима који су неопходни да би род грожђа био што бољи и већи – орезивање, прскање, окопавање.

РАБАЏИЈА – човек који са запрегом, најчешће воловском, бави превозом робе у замену за надокнаду.

САKАЏИЈА – човек који разноси воду за пиће по вароши (“сака” је буре или кола са буретом у којима се вода носи).

ТАБАЏИЈА – занатлија који “табањем” тј. ударањем, омекшава вунену тканину насталу ткањем.

УЖАР – човек који производи ужад, канапе и конопце.

ФИШЕKЛИЈА – трговац барутом (“фишеклија” је и кутијица од дрвета или предмет од коже где се држао барут).

ХАЛАЧ – занатлија који се бави гребенањем вуне (обрађивањем пре него што је спремна за употребу).

ЋЕРАМИЏИЈА – занатлија који се бави израдом ћерамиде – црепа.

ЦИГЛАР – затанлија који се бави израдом цигли.

ЧИБУKЏИЈА – човек који израђује чибуке – дугачке луле за дуван, често у комплету са украшеном глиненом посудом.

ЏЕВАХИРЏИЈА – занатлија који производи скупоцени накит, драгуљар, јувелир.

ШЕШИРЏИЈА – занатлија који се бави израдом шешира.

Б92