Репортери без граница: Власт у Србији да истражи наводе о надзору мејлова новинара од стране власти

Репортери без граница (РСФ) позвали су власти у Србији да истраже да ли је влада шпијунирала и пресретала електронску преписку између бившег министра одбране Драгана Шутановца и листа Недељник. На питање Раскрикавања да ли ће истражити случај, Тужилаштво за високотехнолошки криминал не одговара већ неколико дана.Агенција Тањуг пренела је 16. фебруара изјаву министра одбране Александра Вулина у којој оштро реагује на ауторски текст функционера опозиционе Демократске странке и бившег министра одбране Драгана Шутановца, за који је наведено да је објављен у Недељнику.

Редакција Недељника је, међутим, навела да текст који је био премет Вулинове критике никада није објављен и поставила јавно питање одакле Вулину тај текст и где га је прочитао.

„Забринути смо да су мејлови између опозиционих политичара и независних медија шпијунирани и пресретани од стране владе”, рекла је главна уредница Репортера без граница Полин Адес – Мевел.

Из Министарства одбране је овим поводом саопштено да је у питању била грешка њихове ПР службе и да су мислили на изјаву коју је Шутановац дао таблоиду Kурир, а не на текст у Недељнику.

Репортери без граница међутим подсећају да се изјава министра Вулина односила на став Шутановца о сарадњи Србије и Русије о чему је писао у необјављеном тексту, али да се та тема не помиње у његовом интервјуу за Kурир.

Kако је писало Раскрикавање, и Недељник сумња у образложење Министарства одбране.

Раскрикавање је још пре неколико дана упутило питања Посебном тужилаштву за високо технолошки криминал у вези са овим случајем, али нам одговор још увек није стигао.

Репортери без граница подсећају и на случај новинара KРИK-а из марта 2016.

Тада је лист Информер објавио да KРИK истражује имовину тадашњег премијера Србије Александра Вучића и шта је сакупљено током тог истраживања, и то пре него што је KРИK објавио материјал. Редакција је тада изразила сумње да је “информације сакупила обавештајна агенција пратећи и прислушкујући новинаре, а потом их доставила Инфомеру”.

Заштитник грађана: Немамо надлежност, али ћемо пратити шта су други предузели уколико буде пријава

Из кабинета Заштитника грађана за Раскрикавање наводе да та институција нема надлежност у овом конкретном случају јер се повреда тајности електронске поште гони или по приватној тужби или кривично гоњење предузима јавни тужилац уколико је у питању службено лице.

„Kонкретан случај отвара питање рада органа управе у саставу Министарства одбране, односно законитости и правилности поступања Војнобезбедносне агенције“, пише у одговору Заштитника грађана.

„Грађанин који сматра да су му радњом ВБА или ВОА повређена или ускраћена људска права или слободе, ради заштите својих права, може да се обрати генералном инспектору“.

Такође, додају и да надзор над применом Закона о електронским комуникацијама обавља Министарство трговине туризма и телекомуникација, преко инспектора електронских комуникација.

„Заштитник грађана ће пратити поступање надлежних органа управе у конкретном случају, уколико им се грађани који су били укључени у овом случају обрате“, закључује се у одговору.

Радио Слободна Европа / Весна Радојевић