На Антартику призор као из хорор филмова: Лед потпуно крвав, а то је знак једне опасне појаве

Пре неколико недеља, научници из украјинске истраживачке базе “Вернадски” на Антарктику уочили су да је снежно пространство скоро потпуно обојено шокантном крваво-црвеном бојом.

Слике “крвавог” снега и леда изгледају као да је дошло до неког масакра, попут оних у хорор филмовима.

Добра вест да је прави разлог ове појаве далеко мање драматичан али, нажалост, с озбиљним последицама.

https://www.facebook.com/AntarcticCenter/photos/a.577932769083271/1308768922666315/?type=3

Морски еколог Андреј Зотов с Украјинске академије наука снимио је ове слике док је спроводио истраживање у станици на Антарктику.

За овакав епски призор крива су минијатурна створења, која су под микроскопом идентификована као Цхламyдомонас нивалис.

Реч је о микроскопским зеленим алгама. У питању су једноћелијске морске алге које су уобичајене у свим хладним и снежним подручјима, од арктичког до алпског.

Успаване су током сурове зиме, али када има довољно сунчеве светлости да омекша њихов кристализовани свет, алге се у пролеће буде, користећи воду и сунчеву светлост да би се врло брзо шириле.

Младе алге су зелене боје и имају двије структуре сличне репу које се зову флагелла, уз помоћ којих пливају.

Kако сазревају, губе покретљивост и развијају јединствену адаптивну способност за преживљавање у свом екстремном окружењу, која укључује секундарни изолацијски ћелијски зид и слој црвеног каротеноида, који мења њихов изглед из зелене у наранџасту па црвену боју.

“Овај слој штити алге од ултраљубичастог зрачења”, објашњава Украјинска академија наука на Фејсбук страници.

Kаротеноиди помажу алгама да упију више топлоте, што заузврат ствара да се топи вода у којој могу да напредују. То је добро за алге и инсекте који их једу, али нажалост постоје и друге последице.

Истраживање из 2016. године показало је да бујање снежних алги може да смањи количину рефлексије сунчеве светлости и до 13 одсто током једне сезоне топљења леда на Арктику.

“Ово ће несумњиво довести до веће стопе отапања леда”, написали су истраживачи.

У 2017. години, научници за заштиту животне средине израчунали су да су микробне заједнице, међу којима је и ова алга, допринеле да се снег на хладним пољима Аљаске отопи за шестину. Њихови експерименти показују да подручја с више отопљеног снега и леда воде ка порасту броја алги за 50 одсто, а места с више алги више се топе.

Другим речима, повишене температуре доводе до већег топљења воде, што подстиче раст алги, а што доводи до већег топљења леда.

Индеx.хр