Дужници банкама често дају лажне адресе

Сви који живе у стамбеним зградама са више станова небројено пута су поред поштанских сандучића видели пошту адресовану на појединце и фирме који ту не живе, односно не постоје. Адреса тачна, а име или назив предузећа непознати. И нико се због тога не потреса. Обично је реч о обавештењима банака или рачунима мобилних оператера. Међутим, када ти рачуни или обавештења о дугу учестало стижу на адресе приватних кућа – њихови власници се забрину. У ово време кад извршитељи наплаћују дугове питају се могу ли они да „настрадају” због тога, односно да се нађу у ситуацији да морају да плате дуг непознате особе која је пријавила да живи на њиховој адреси.

Тако нешто није могуће, уверавају у банкама. Јер, онај ко склапа уговор с банком коришћење њихових услуга гарантује личним подацима. Што се тиче адресе, клијент је дужан да назначи званичан канал комуникације с банком, јер је она по прописима дужна да му шаље многа обавештења. То је адреса из личне карте, али уместо пребивалишта може бити и адреса боравишта ако је неко подстанар, као и адреса електронске поште.

– Има случајева да клијент није на адреси коју је дао и то се евидентира у његовом предмету. Први пут када се појави у филијали од њега се тражи да да тачну адресу – кажу у једној банци.

Које све податке банке могу да траже не одлучују оне, већ је то прописала Народна банка Србије (НБС) на основу Закона о платним услугама. Обавезни елементи уговора су име и презиме, адреса пребивалишта, односно боравишта ако особа нема пребивалиште, као и јединствени матични број, или друга одговарајућа идентификациона ознака за клијента који нема држављанство Србије.

Клијент пре закључења оквирног уговора о платним услугама подноси на увид лични документ којим се утврђује његов идентитет (лична карта, пасош или друга важећа исправа с фотографијом), као и друге документе у складу с прописима.

У НБС кажу да је обавезна и информација о начину и средствима комуникације између корисника и пружаоца платних услуга. Да ли ће банка поред обавезних информација од клијената прибавити и неку другу, посебну адресу за достављање укупне поште, односно адресу коју клијент пријављује, зависи од процене ризика банке и њене пословне политике.

– Указујемо и на то да су банке обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма и у складу с тим законом дужне су да приликом успостављања пословног односа, а отварање текућег рачуна свакако представља успостављање пословног односа, спроведу радње и мере познавања и праћења странке. То, између осталог, подразумева да банке утврде идентитет странке, провере идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора или путем средстава електронске идентификације у складу са законом, утврде и провере идентитет у случајевима прописаним овим законом, прибаве и процене информацију о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са овим законом – кажу у НБС.

Банка може и да одбије да успостави пословни однос, као и извршење трансакције ако не може да изврши „радње и мере познавања и праћења странке”.

Додатно, у Закону о пребивалишту и боравишту грађана предвиђена је обавеза пунолетних грађана, као и санкција за непоштовање, да пријаве и одјаве своје пребивалиште, пријаве и одјаве боравиште, као и да пријаве привремени боравак у иностранству и повратак из иностранства, када је то одређено тим законом.

>Јована Рабреновић / Политика