Јеромонах Симеон рукумијски: Православни не бојте се вируса!

…Све болести су Божије посете. Ако се осврнемо у претходне године, било је разних болести и вируса и све то је, углавном, било у Часном посту. Зашто је то тако? Зато што се мало пости уз Часни пост, који је важнији од свих постова. Часни пост је, по Светим Оцима, епитимија роду хришћанскоме, односно – духовни лек. Да душа оздрави. Онда и телесне болести јењавају, кад душа оздрави. Желим да додам да деца треба да поштују своје родитеље. Не сме да се води мислени рат против родитеља. Са родитељима треба да будемо у миру и поштовању да би био мир у кући…

„Борба за веру“: Оче Симеоне, помаже Бог и благословите.

Отац Симеон: Бог Вам помогао, Бог да благослови.

„Борба за веру“: Пре свега, хвала Вам што сте изашли у сусрет нашој молби да у ове дане Великог поста, – када црквени и манастирски типик прописују дужа богослужења, више молитви, строги пост и тиховање  – одговорите на нека актуелна питања која уносе смутњу и муче наше читаоце и вернике уопште.

Отац Симеон: Богу хвала.

„Борба за веру“: Непосредан повод за овај наш разговор је епидемија Корона вируса, страх и смутња које он изазива и који се шире. С Корона вирусом, међутим, на површину је избило и пројавило се и отворено неверје појединих епископа и клирика, који дрско подривају саме темеље наше вере. Но, с обзиром да смо у посту, замолили бисмо Вас да, најпре, о томе кажете коју душекорисну реч

Отац Симеон: Пост је мајка телеснога здравља и мајка свих врлина. По речима нашег блаженопочившег игумана Саве, један дан Часног поста важнији је него да човек запости десет дана ван постова. Пост треба постити по Типику. А то значи на води су понедељак, уторак, среда, четвртак и петак, а субота и недеља уље, уколико се човек не причешћује. Онај ко се причешћује у суботу (ако има Литургија суботом) или недељу, пости и суботу на води.

„Борба за веру“: Шта јести у посту? Како се и у посту храном бранити од вируса и болести? Шта Ви препоручујете?

Отац Симеон:  Исхрана у посту треба да буде разноврсна. Употребљавати црни и бели лук. Јести орахе, маслинке, шљиве… Хлеб би требало месити. По могућности од интегралног брашна или полубелог. И јести наша традиционална јела: кувани пасуљ, кувано жито, које по оцу Сави Рукумијском лечи 33 болести. Јер пшеница има људски лик на себи. Такође, пити чајеве. Што више домаћих чајева. Камилицу, липов чај… Употребљавати мед – бар две пуне кашичице дневно. Они који имају висок притисак, могу да попију и по једну чашицу домаће ракије од 0,33. Добро је да се пије и какао са алвом. Када се једе на уљу, може и по чаша вина.

„Борба за веру“: То се односи на телесну страну поста. Шта саветујете за духовну страну поста?

Отац Симеон: Важно је да човек ради свој посао марљиво, и да буде што мање доколице. И да све што радимо, радимо са вером у Живога Бога.

Потребно је, најпре, да се кајемо за своје грехе, да их исповедимо и да опростимо свима. На исповести да се кајемо за све што смо сагрешили и да опраштамо свима. Као што и говоримо у молитви Оче наш.

Пред причешће потребно је обавезно прочитати молитве пред причешће из молитвеника. Они који су почетници, они могу краће молитвено правило, које се налази у молитвенику патријарха Павла, а који су одмакли у духовном животу треба да прочитају цело правило из Молитвеника.

Почетници у вери, и они који су исцрпљени послом или бригом, могу да слушају Псалме са компакт дискова, а могу и да закрсте свој кревет, да леже и приликом удаха да кажу: Господе, а кад издахну – помилуј. Тако се човек јако брзо одмара. То је рецепт и да се лакше и брже заспи. То је рецепт за одмор и за здрав сан. То је корисна молитва у одбрани од тешких мисли које муче човека. Том молитвом се, у ствари, призива божанска благодан која све побеђује. То је кратка молитва, али јако снажна.

Наше постове, молитве, покајање и веру нашу, треба да запечатимо милошћу према ближњима. Тако се узраста – постом, молитвом и милосрђем, узраста се у вери, нади и љубави према ближњем. Значи: пост – молитва – милостиња – вера – нада – љубав. Милостиња је та која отвара рајска врата – она горња, али и ова од наших срца. Свети Владика Николај каже: „Милостив човек слободније ходи овим светом“. Господ каже: „Царство Божије је унутра у вама“, јер у човеку може да буде и пакао. То је наш избор.

Наша народна изрека каже: „Мрдни собом, Бог ће тобом“. А Свети Никодим српски је рекао да Свемогући Бог зна све наше немоћи, али да ми, најпре, покажемо свој труд. А Свети Сава нас поучава, на Жичком сабору, да држимо веру чисту, а молитву честу.

„Борба за веру“: Шта бисте, као минимум у молитви, саветовали за ово време кад „немамо времена“.

Отац Симеон: Треба држати лично молитвено правило, а  минимално, то је молитвено правило Светог Серафима Саровског: три пута Оче наш, три пута Богородице Дјево и једанпут Символ Вере.

Ако човек осећа неку промену код себе, физичке или духовне природе, увек то можемо да пресечемо са Часним Крстом, осењивањем Крсним знамењем и молитвом Исусовом:  Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!

Молитвено правило треба обављати марљиво. Ако то тренутно немамо, онда је важно да томе тежимо. Када би наше свештенство тежило испуњавању правила за служење Свете Литургије, све би било далеко боље. Ако нема испуњавања правила, то је тешка ситуација за Службу. Ако имамо тежњу за испуњавање правила, онда је та ситуација боља. А шта би требало да се уради? Да свештеник који служи Свету Литургију требао би пре тога обавезно да прочита правило пред Свето Причешће и да одслужи, по могућности, претходне службе, а то су: вечерња, повечерје, полуноћница и часови (панављам: ако има с ким, а ако нема с ким, онда да прочита колико може).

Наше је да верујемо, да се трудимо, па шта нам Бог да. А Господ је рекао, иштите најпре Царство небеско, вечно, а све ће вам се друго додати. Јер онда све бива са Божијим благословом.

Укратко речено, све треба да чинимо као наши стари: „Са Богом се све постиже и у вечни живот стиже“.

„Борба за веру“: Одакле ови нови вируси и болести? Шта је духовна (мистична) позадина њихове појаве?

Отац Симеон: Све болести су Божије посете. Ако се осврнемо у претходне године, било је разних болести и вируса и све то је, углавном, било у Часном посту. Зашто је то тако? Зато што се мало пости уз Часни пост, који је важнији од свих постова. Часни пост је, по Светим Оцима, епитимија роду хришћанскоме, односно – духовни лек. Да душа оздрави. Онда и телесне болести јењавају, кад душа оздрави.

Желим да додам да деца треба да поштују своје родитеље. Не сме да се води мислени рат против родитеља. Са родитељима треба да будемо у миру и поштовању да би био мир у кући.

„Борба за веру“: Све што сте рекли односи се, свакако, и на заштиту од Корона вируса и сваке болести. Но, шта бисте конкретно могли рећи о опасности од тог вируса, страху од њега? Шта би верници практично требали да чине у борби против тог вируса?

Отац Симеон: Конкретно што се тиче Корона вируса, човек не треба да размишља о томе ни да се плаши, већ да гледа своја посла.

Сада је време Часног поста и ја предлажем да се човек искључи из информација у току поста. Да своју пажњу посвети посту, молитви, богомислију.

Конкретно, кућа може да се покропи освештаном водом, и да нам то буде до Васкрса.

Кађење куће да буде свакодневно, и то са овим нашим, обичним тамјаном. Кађење да се врши крстообразно. Прво можемо да окадимо иконе (опет крстообразно), па онда кућу:  исток-запад-север-југ.

Саветујем читање Псалтира и Новог Завета. По једну главу из Јеванђеља и једну из Посланица Светих Апостола и једну катизму из Псалтира. То је храна за душу, а држи и тело и брани од сваког зла. Човек се снажи Речју Божијом. Молитва је ваздух за дисање душе.

Исто тако, веома је важно да се правилно крстимо.

„Борба за веру“: Да ли они који немају освештану воду, могу кућу кропити Богојављенском водицом?

Отац Симеон: Богојављенском водицом не кропити кућу, али може да се пије. Међутим, тек након два дана поста на води. А они који су болесни могу да је пију свакодневно, тако што ујутро најпре прочитају молитвено правило.

„Борба за веру“: Оче, како помоћи оболелима?

Отац Симеон: Један вид помоћи оболелима је помињање на Проскомидији – на Светој Литургији, или да им се читају молитве за здравље, без обзира која је болест у питању, чак и Корона.

Једном речју, колико можемо, толико и да се трудимо. Што више ведрих мисли, да се сећамо наших добрих дана, када смо лако завршавали све своје послове. Јер то сећање на лепе тренутке, оснажује нас и тера да лакше обавимо задатке који су сада пред нама. Ево примера: дешава се да се човек тешко покреће на покајање за нека текућа сагрешења, али ако се сетимо тог нашег некадашњег почетка покајања, онда добијамо оснажење. Ако смо, рецимо, некада пустили сузу пред иконом Господа Исуса Христа или Пресвете Богородице, да се тога сетимо и да тежимо ка таквом стању душе наше.

„Борба за веру“: У нашој Цркви ових дана су се огласили неки епископи који су, поводом Корона вируса, издали упутства својој пастви која су апсолутно супротна православној вери, црквеном предању и светосавској пракси и која подривају и урушавају саме темеље нашег Светосавља. Молимо Вас да нам нешто кажете и о томе.

Отац Симеон: Они који су верујући, црквени, православни, њих се ситуација са Корона вирусом и без обзира на све могуће заразне болести, уопште не дотиче. Како смо до сада целивали иконе, тако да целивамо и даље. Ако се причешћујемо, причешћујемо се као и до сада. Значи, никакве новотарије или препоруке које нису у складу са нашим Предањем нас се не тичу. За нас како је било јуче, тако је и данас. Ако човек сумња, онда нека слуша новотарце. Јер код православних сумње нема. Ако верујем, моја вера искључује сваку сумњу.

„Борба за веру“: Оче Симеоне, у име наших цењених читалаца и у наше лично име, захваљујемо Вам се на овом више него драгоценом разговору, иштемо Ваш благослов и молимо Вас за Ваше молитвено заступништво.

Отац Симеон: Богу хвала. Бог да благослови. Од Бога Вам свако добро!

Борба за веру