Литија и Цвети

У Цркви се слави празник Цвети, где се слави Улазак Христов у Јерусалим, а ми би требали да разумемо смисао празника и како да славимо Цвети. Најпре укратко да видимо како јеванђеље описује тај догађај:

“И кад Он (Исус) иђаше, простираху хаљине своје по путу. И кад се Он приближи већ к подножју горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа, за сва чудеса, што су видели, говорећи: благословен цар, који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини! А неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу, запрети ученицима својим. И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати” (Лк.19:37-40).

Одмах можемо уочити, да је на Цвети била литија и да се прослављао Христос као цар и да је то сметало безбожним старешинама и властима, и зато су они рекли Христу: “учитељу, запрети ученицима својим”. А Спаситељ је њима одговорио: “кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати” – и тиме је Господ указао: колико је важно правити литију и прослављати Христа као цара.

Према томе закључујемо, да се празник Цвети најбоље слави правом литијом, где се иде путем и прославља се Христос као цар. Можда можемо рећи и овако: ако се не прави литија, то се онда уопште и не слави празник Цвети. Али литија свакако смета безбожним старешинама и властима, и зато у Србији није било литије за време пет-вековног ропства, и зато у Србији до данашњег дана није обичај изводити праву литију, док је то обичај код Руса, који су имали своју царевину све до 20-тог века. А колико је важно правити литију, то говоре саме речи Господње: “кажем вам: ако они ућуте (и не праве литију), камење ће повикати”.

Као што знамо из историје Цркве, нарочито је важно правити литију у време неке непогоде или помора или претње непријатеља, и на литијама је Бог пројављивао Своју силу и спашавао православне од сваке беде и несреће. И зато је чудно: зашто се данас уопште не прави литија у Србији?

Отац Дамаскин Светогорац