Исповест лекарке заражене короном: Свесно су нам угрозили здравље

Исповест лекарке која у KБЦ “Звездари” лежи као пацијент од коронавируса неком ће служити за наук, некоме на част, али никога неће оставити равнодушним.

– Ово је поглед из моје болесничке собе у KБЦ “Звездара”. Наравно да, као лекар, нисам имала довољно заштитне опреме, наравно да сам радила са Цовид-19 позитивним пацијентом за ког нисмо знали да је позитиван… и наравно да сам убрзо добила симптоме – речи су којима започиње потресна прича.

– Тачно се сећам тог позива увече, када ме је после дневне смене од 12 сати звао шеф екипе да ми јави да је један од пацијената ког сам током смене збрињавала Цовид позитиван. Остало је само да чекам и да се уздам јер никад нисам имала проблематична плућа.

Ова лекарка наводи да је најпре имала малу, потом већу, па температуру која није могла да се спусти ни лековима. Затим су почели остали симптоми – бол у грлу, сув кашаљ, па упорна главобоља. Другог дана почело је стезање у плућима и – све јој је било јасно.

– Сутра ујутру сам се јавила колегама на Инфективној клиници, на РТГ обострана упала плућа, хитна хоспитализација у KБЦ “Звездара” коју су, мислим, тек тада отворили за пријем. Била сам прва у четворокреветној соби која се напунила за мање од 24 часа. Сестре су биле потресене јер им је претходни дан умрла колегиница 1987. годиште, која се заразила од Цовид-19 позитивног пацијента. Три дана су непрекидно стизали пацијенти у KБЦ “Звездара”. Током једне ноћне смене од осам сати имали су 80 пријема. А лекари, сестре, спремачице су сви неуморно радили.

Саосећање и разумевање за колеге од стране ове лекарке је велико. Иако мучи своју муку и бори се са болешћу, имала је времена да примети љубазност код колега.

– Хтела бих да се захвалим свим сестрама, лекарима, спремачицама KБЦ “Звездара”, да похвалим изузетну организацију, људски однос, бригу, бодрење док раде осам сати смене под опремом, а да не могу ни да једу, ни пију воде ни до тоалета. Магле им се заштитне наочаре, имају по два пара рукавица за број веће, сестре практично на слепо боду вене, сви се презнојавају под опремом а та опрема тамо нису скафандери, најчешће су шуштали пролазећи ходником изгледајући слично овоме… Организација KБЦ “Звездара” је била врхунска, урадили су максимално у односу на оно са чим располажу. Поред сваког кревета је био кисеоник, смеће се празнило пет, шест, седам пута дневно, ако нема спремача, празниле су сестре, брисали су се подови два пута дневно, кваке, лавабои, славине. Један дан су нам рекли да позатварамо све прозоре и врата, да нико не излази сат времена, ради се дезинфекција унутра и споља. Нека ужасно бучна машина је дрндала 45 минута, још 45 минута нико није смео напоље, кажу сестре после “Руси донели неко чудо”.

Након тога, ова девојка се обратила и онима који се жале на кућни карантин и изолацију.

– Гледам како се људи жале на кућни карантин. Рећи ћу вам само ово… Слобода је кад можеш да дишеш пуним плућима. Слобода је кад можеш да спаваш у свом кревету. Слобода је кад можеш да спаваш у ком хоћеш положају а да те не боде браунила ако савијеш руку. Слобода је да кући можеш себи да спремиш шта пожелиш, а да не зависиш од болесничке хране (која је била врло пристојна, и то бих похвалила). Kасније смо се организовали па су породице и блиски предавали пакете на улазу, а сестре разносиле по собама. Слобода је кад не видиш како други дан хоспитализације ходником прогуравају мртвог човека, човека умрлог две собе од моје, одељење где су, као, лакши пацијенти. Слобода је кад ти ујутру не уђе медицинска сестра у собу и каже “Даме, скините све личне ствари, шналице, прстење, ланчиће и вратите породицама, знате зашто сте овде, знате шта све може да се деси”… Kад тад нисам умрла. Нико од нас ништа није вратио, хтели смо и ми кући с нашим ланчићима.

За крај, имала је снажну поруку, која тера сузе. Многе њене колеге, као и она, нису видели своје породице. Доста медицинара је хоспитализовано. Због тога њена порука држави гласи:

– Доста мојих колега се изоловало од породица, неколико се удруже и изнајмљују станове што државу треба да буде СРАМОТА. Kао да нисте могли један хотел да обезбедите, “Фоур Сеасонс” у НYЦ отворио врата медицинарима, а у БГ нико не може. Ти људи, од спремача до лекара, не да треба да добију аплауз већ ОВАЦИЈЕ свако вече у 20х… Недовољно заштићени, често обучени у кесе, пола њих сами набављали заштитне наочаре и визире, одвојени од породица, послати у рат са вирусом, а не знају и сами хоће ли се заразити. Питате се зашто је у СЛО и ХР боље са мањим мерама ка грађанима? Па једноставно-имају боље здравство. Наше здравство су урушавали деценијама, омаловажавали сестре, лекаре, политизовали управе болница, домова здравља, те се на све пристајало да остану у фотељама. Директор “Народног Фронта” је у време пандемије забрањивао запосленима да носе маске. Резултат је више од пола оболелог медицинског колектива. Хоће ли он одговарати за свесно угрожавање здравља других, то бих хтела да нам власт одговори?

Директно.рс