Некад је била “црно злато”: Нафти се ближи крај иако је има у изобиљу

Ни камено доба се није завршило јер је мањкало камена – тако се и нафтна ера ближи крају, иако нафте има у изобиљу.

То показује стрмоглави пад цена, а затим смањење производње, пише новинар ДW-а Андреј Гурков.

Последњих година су руски медији забављени рачуницом колико која земља треба да производи барела нафте како би испоштовала договор ОПЕK плус који потписују чланице Организације земаља извозница нафте и још неке земље. Али није суштина у квотама ни у квантитету, па чак ни томе да ли је исправна била одлука Владимира Путина када је, на савет директора Росњефта, напустио договор ОПЕK плус.

Русија је напустила тај дил почетком марта у нади да ће задати тежак ударац главним конкурентима: Сједињеним Државама које производе скупљу нафту из шкриљаца и Саудијској Арабији чији је државни буџет срачунат на високу цену нафте. То је била Путинова кардинална грешка.

Уместо тријумфа, Русија је изазвала ценовни рат који је објавио амбициозни саудијски принц Мохамед бин Салман, обећавајући да ће преплавити посебно Европу нафтом по дампинг ценама. Производња је увећана, цена барела сирове нафте је стрмоглаво пала.

Путин је ових дана очито изгубио тај блицкриг када је у оквиру ОПЕK плус сачињен нови договор да се производња нафте знатно смањи како би се цена стабилизовала.

Али није у томе поента. Наиме, напори нафтног картела ОПЕK и земаља које су им се придружиле попут Русије, Kазахстана и Азербејџана, јесу да смање количину нафте јер глобалној економији напросто треба мање него што они могу да произведу. Тако су 23 извознице нафте у договору смањивале производњу од 2017. године, па је ипак све већи бивао непотребни вишак производње онога што смо некад звани “црним златом”.

И то све, немојмо заборавити, иако потенцијално моћни произвођачи попут Венецуеле, Ирана и Либије из различитих разлога производе знатно мање него што могу.

Закључак се намеће: “Црно злато” је можда било енергетска шифра 20. века, али у 21. веку су то борба против климатских промена, обновљива енергија, енергетска ефикасност, борба против пластике у океанима. Једноставно, привреди не треба ни изблиза толико нафте колико се може произвести.

Пандемија корона-вируса је катастрофично оборила глобалну потражњу за енергентима и тако само оголила проблем са вишком нафте. Током нових преговора у оквиру ОПЕK плус је руски министар енергетике рекао да се разговара о смањењу производње нафте које би трајало две, три или четири године. Дакле, учесници састанка су озбиљно рачунали на то да ће се знатно мање нафте продавати све до 2024?

На крају су се договорили да смање производњу до маја 2022. године. Али ко може да гарантује да ће се до тада потражња вратити барем на ниво са краја прошле године? Да ће поново бити једнак број авиона са туристима и пословним људима као што је то било пре пандемије? Да ће једнак број бродова превозити робу из Kине ка Америци и Европи?

Уз то, нема никаквих гаранција да ће се потписници стварно пуне две године држати договора и да неће пребацити дозвољене квоте. То се већ дало наслутити по гунђању Мексика који је много уложио у нафтну инфраструктуру.

Велике су шансе да нови споразум буде прекршен, чак и да пропадне. Ако се то деси, све потписнице – а да не помињемо оне које су са стране, попут САД, Kанаде, Бразила и Норвешке – појуриће да продају што више нафте колико год цена била ниска. Они који имају превисоке трошкове производње напросто ће пропасти.

Па чак и да не избије тај брутални рат ниским ценама – крај нафтне ере наговештава сама чињеница да је договорено смањење производње за чак петину и да ће то трајати најмање две године, а можда и заувек.

У условима озбиљног слома производње, ко ће хтети да инвестира паре у развој ове индустрије, рецимо у нова, далека и тешко доступна нафтна поља? Русија може да заборави на екстремно скупе планове да освоји нафтне резерве Арктика. Светска индустрија нафте ће стагнирати и чекати боља времена, а најразвијеније земље ће наставити путем којим су кренуле – што даље од фосилних горива.

Kако се лепо каже: ни камено доба се није завршило због мањка камена, него јер су пронађене напредније технологије. Нафтно доба још није готово, али је коронавирус убрзао његов крај. Земље које су, попут Русије, зависиле од нафтног шприца, мораће убрзано да промене бизнис модел.

Дојче веле