Шта после пандемије

Један од озбиљнијих корона-профитера је Содербергов филм „Зараза”, снимљен пре десетак година. Пројекат који је окупио изванредну глумачку екипу прилично верно приказује сценарио онога што ће се десити деценију касније (пандемија избија у Кини, вирус потиче од слепог миша, убрзано се шири, људи се смештају по спортским халама као импровизованим болницама, избија паника у снабдевању…), па је отуда филм добио не само огромну нову гледаност, већ је подстакао разне конспирологе да производе сценарије о позадини читаве ове приче. Филм има и занимљиву дозу политичке коректности. Лик кога глуми Џад Ло и који је једини побуњеник против званичне нарације, приказан је као брутални преварант који измишља наводне природне лекове и тако зарађује огроман новац угрожавајући здравље људи. Тиме је унапред послата порука да су сви који пропитују актуелну верзију варалице и „теоретичари завере”.

Оно што за сада недостаје у актуелном сценарију јесте вакцина. У филму се месецима ради на њој, а када се коначно направи, потребан је и дужи период да се произведе, достави до људи и да свима. И у нашој ситуацији чујемо да неколико тимова паралелно ради на њој, али да још не могу да процене када би се могло доћи до позитивног резултата. Бил Гејтс, додуше, већ најављује како ће сам направити седам фабрика за њену производњу, али још није извесно ни да ли ће се до ње ускоро доћи, ни када би могла да уђе у употребу, као ни колико би времена требало да је сви добију. Јасно је, међутим, да ће онај ко је произведе остварити огроман профит, али и да је створена атмосфера у којој ћемо, као у филму, сви похрлити да нас што пре вакцинишу.

Но, док све то траје, опрезнији људи покушавају да сачувају главу и да осмотре како се овај свет мења под свим психосоцијалним димензијама које је криза донела. Много шта што знамо из историје наговештава силне разлоге за бригу. Све ово се може посматрати и као масован психолошки експеримент који попут хиперријалитија ставља милијарде људи у затворен простор и посматра како се они у таквим условима понашају. Покушајмо овде да укажемо само на неке врло занимљиве моменте.

Прво правило које смо научили из ратова и великих криза прошлог века јесте да владе које су у њима приграбиле нова и проширена овлашћења по правилу немају намеру да их се у потпуности одрекну кад кризе прођу. У овом тренутку то се, пре свега, односи на масовно електронско надгледање, које се упоредо с пандемијом шири по свету, једнако у Кини као и у Британији, на пример. Ова криза ће остати упамћена у историји као први случај масовне употребе свих облика нових технологија, од робота, преко виртуелне реалности, до бројних инструмената надгледања и праћења људи, при чему се њихови приватни подаци користе без готово икаквих ограничења.

Посебан проблем је што су се с кризом најбоље избориле управо оне земље које су највише кршиле права својих грађана. Кина, Јужна Кореја, Сингапур, али и Израел, бележе одличне резултате у контроли и сузбијању ширења ковида, као и мали број жртава. Но, методе које користе добијају орвелијанске размере. Кина има инсталиране камере испред станова оних који се налазе у изолацији, баркодови на телефонима одређују здравствени статус људи, камере са 5Г технологијом које препознају лица такође надзиру кретање и лове непослушне, алгоритми вештачке интелгенције у апликацији „вичет” дефинишу препоруке за дужину изолације и могућност (не)кретања. Од пре неки дан на улицама су полицајци са специјалним визирима који могу да препознају лица, идентификују особе и региструју повишену температуру међу посматраним људима.

У Сингапуру се користи апликација „трејстугедер”, која преко блутут сигнала између телефона региструје евентуалне контакте заражених с другим особама. У Јужној Кореји користи се комбинација података о употреби кредитних картица, лоцирања смартфона, снимака камера, као и праћених разговора људи, да би се направила јавно доступна мапа кретања заражених. У Израелу тајна служба преко телефона прати кретање оних који би требало да се налазе у карантину. У Пољској заражени имају обавезу да инсталирају апликацију преко које полиција проверава да ли су у карантину.

Захваљујући ефикасности коју је због технологије Кина показала у борби против короне, њена мека моћ је страховито порасла глобално, посебно у Европи. Народ Италије је бескрајно захвалан за помоћ, као и у Србији, а многе друге земље би радо прихватиле искуства и помоћ. Но, као и много пута раније у историји, отварају се питања да ли је народ у Европи спреман да зарад ефикасности и безбедности прихвати и сузбијање слободе, приватности и пуне контроле над својим телом.

Постоји оправдана бојазан да ће многе државе, али и корпорације и одметнути делови државне администрације, наставити да и после короне користе механизме надгледања и праћења људи и да их злоупотребљавају за разне нелегалне ствари. Човечанство ће све више морати да се труди да спречи претварање Земље у Хакслијев „врли нови свет”.

Научни саветник на Институту за европске студије

Миша Ђурковић / Политика