Чланова синдиката мање него чланова СНС

Број чланова синдиката у Србији опада, а кривицу за то сносе све стране у социјалном дијалогу – држава, послодавци и синдикати, сагласни су председници пет највећих синдикалних централа у серији разговора за сајт Независност.орг, пренео је РТВ недавно.

Kључни кривац је власт јер је опадање синдикалног организовања последица континуираног урушавања основних радних права, сматрају челни људи Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), Уједињених гранских синдиката “Независност”, Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), Kонфедерације слободних синдиката (KСС) и Удружених синдиката “Слога”.

Држава привлачи стране инвеститоре, дајући им неразумно велике финансијске субвенције али и незаконита обећања и гаранције да им синдикати неће правити никакве проблеме што капитал, посебно ваневропски, користи за најгрубљу експлоатацију и мобинговање радника, оцена је синдикалних челника.

“Све већи број радно активних људи и не може да се синдикално организује јер раде на даљину и по уговорима на одређено време који им не гарантују основна права. То су углавном млади. Велики је проблем да синдикати дођу до тих људи који су максимално експлоатисани а који сами не могу да се заштите”, рекао је председник ССС Љубисав Орбовић.

Лидер “Независности” Зоран Стојиљковић оцењује да су синдикати и институционално хендикепирани, јер могу да бране само интересе стално запослених, а не и свих других радно ангажованих што онда преполовљује потенцијалну синдикалну клијентелу.

“Kада је реч о утицају на изборе данас сви синдикати заједно имају једва 500.000 чланова што је мање од владајуће странке”, каже Стојиљковић.

Председница АСНС Ранка Савић истиче да ни после 2000. године и демократских промена није раскршћено са наслеђем из социјалистичког периода.

“Фабрички синдикат се и сада региструје у Министарству рада као посебно правно лице, па данас има безмало 30.000 синдиката. Та расцепканост онемогућава да имате фонд солидарности или штрајкачки фонд”, указује Савић.

Лидер KСС Ивица Цветановић каже да синдикалну организованост, рецимо у трговини, спречавају послодавци иако је то право гарантовано међународним повељама.

“Генерално, положај радника у Србији је од некаквог почетка транзиције системски све неповољнији. Проблем је и што синдикати не добијају правовремене информације, јер радници ћуте и трпе”, наводи Цветановић.

Председник Слоге Жељко Веселиновић оценио је да су се изменама радног законодавства урушавала права запослених, али и њихових синдиката.

“Прво је то урађено Законом о раду 2001, затим 2005, а да и не говоримо о важећем из 2014. Системски се радило на умањивању радних права, а доводиле су се и још се доводе фирме које бране синдикално организовање” изјавио је Веселиновић.

Број чланова синдиката у Србији опада, а кривицу за то сносе све стране у социјалном дијалогу – држава, послодавци и синдикати, сагласни су председници пет највећих синдикалних централа у серији разговора за сајт Независност.орг, пренео је РТВ недавно.

Kључни кривац је власт јер је опадање синдикалног организовања последица континуираног урушавања основних радних права, сматрају челни људи Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), Уједињених гранских синдиката “Независност”, Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), Kонфедерације слободних синдиката (KСС) и Удружених синдиката “Слога”.

Држава привлачи стране инвеститоре, дајући им неразумно велике финансијске субвенције али и незаконита обећања и гаранције да им синдикати неће правити никакве проблеме што капитал, посебно ваневропски, користи за најгрубљу експлоатацију и мобинговање радника, оцена је синдикалних челника.

“Све већи број радно активних људи и не може да се синдикално организује јер раде на даљину и по уговорима на одређено време који им не гарантују основна права. То су углавном млади. Велики је проблем да синдикати дођу до тих људи који су максимално експлоатисани а који сами не могу да се заштите”, рекао је председник ССС Љубисав Орбовић.

Лидер “Независности” Зоран Стојиљковић оцењује да су синдикати и институционално хендикепирани, јер могу да бране само интересе стално запослених, а не и свих других радно ангажованих што онда преполовљује потенцијалну синдикалну клијентелу.

“Kада је реч о утицају на изборе данас сви синдикати заједно имају једва 500.000 чланова што је мање од владајуће странке”, каже Стојиљковић.

Председница АСНС Ранка Савић истиче да ни после 2000. године и демократских промена није раскршћено са наслеђем из социјалистичког периода.

“Фабрички синдикат се и сада региструје у Министарству рада као посебно правно лице, па данас има безмало 30.000 синдиката. Та расцепканост онемогућава да имате фонд солидарности или штрајкачки фонд”, указује Савић.

Лидер KСС Ивица Цветановић каже да синдикалну организованост, рецимо у трговини, спречавају послодавци иако је то право гарантовано међународним повељама.

“Генерално, положај радника у Србији је од некаквог почетка транзиције системски све неповољнији. Проблем је и што синдикати не добијају правовремене информације, јер радници ћуте и трпе”, наводи Цветановић.

Председник Слоге Жељко Веселиновић оценио је да су се изменама радног законодавства урушавала права запослених, али и њихових синдиката.

“Прво је то урађено Законом о раду 2001, затим 2005, а да и не говоримо о важећем из 2014. Системски се радило на умањивању радних права, а доводиле су се и још се доводе фирме које бране синдикално организовање” изјавио је Веселиновић.

РТВ