Строго поверљиво, набавке оружја, дипломатске тајне – шта откривају писма краља Милана

Пронађено је непознатих 27 страница писама краља Милана Обреновића, а Виктор Лазић, оснивач удружења „Адлигат“ које је набавило писма, објашњава за РТС да се заправо ради о својеврсном уџбенику за владање упућеном Милановом сину Александру.

Виктор Лазић, оснивач и председник „Адлигата“, каже да је краљ Милан писма писао свом сину Александру, а у њима је изнео читав свој друштвено-државно-политички програм и због тога су писма од великог значаја.

„До сада нисмо имали случај да један краљ испише свој читав политички програм страну за страном. То је заправо уџбеник за владање“, истакао је Лазић.

Према његовим речима, краљ Милан је имао приступ информацијама до којих Александар није могао да дође, кретао се у дворским и дипломатским круговима Беча, има приступ информацијама као ретки који човек у Европи, зна у којем правцу ће се кретати Европа и свет и због тога желео је да упозори сина и помогне му да донесе праве одлуке.

Писма су писана на француском језику у Бечу 1897. године неколико месеци пре повратка краља Милана у Србију.

Лазић објашњава да су писма као прозор у један историјски период о којем се не зна довољно и сматра да ће она променити поглед и начин на који посматрамо краља Милана.

„Она почињу са речима ‘Строго поверљиво, само за твоје очи’“, навео је Лазић, потврдивши да се у њима, између осталог, говори о тајном набављању наоружања.

„Кључне теме које су обухваћене овим писмима су тајно наоружавање Србије и војна питања, одавање дипломатских тајни, бави се питањем Македоније“, истиче Лазић.

Изузетно образован и промишљен
Осим њиховог садржаја, писма много откривају и о краљу Милану.

„Када их читате ви видите да је реч о једном господину. На основу језика и стила писања, јасно је да имате владара који је изузетно образован. Јасно је и да имате влада који је јасно и веома промишљено правио дугорочне планове за државну политику“, каже оснивач удружења „Адлигат“.

Према његовим речима, значај писама ће у потпуности бити познат тек када их историчари подробно анализирају, али је већ сада јасно да су она од велике важности.

Посао око набавке писама предводио је Адам Софронијевић, заменик управника универзитетске библиотеке Светозар Марковић, а у њиховој набавци кључну улогу имали су још Милош Јанковић и Стеванка Чешљаров, новинарка РТС-а.

РТС