Српске Атлантиде: Потопљене куће и цркве на дну језера

Србија је пуна прелепих језера, а нека под водом чувају тајне српске историје.

Прича о “ђердапској Атлантиди”, идиличном острву које је прогутао Дунав, није једина – Дунав тече над десетинама насеља из различитих историјских периода. Цела српска села тонула су и у дубине језера из различитих разлога, таласи су прекривали дворце, а сви се сећамо и дирљивог призора Грачанице коју гута вода… Представљамо вам неколико “српских Атлантида”, које данас маме рониоце, чувајући своје тајне под површином воде.

Завој, село нестало у природној катастрофи

Почетком 1963. године, услед обилних падавина и наглог отапања снега на Старој планини, дошло је до стварања клизишта које је препречило ток реке и створило природну брану високу више од 40 м. Ниво воде убрзо је почео да расте, а новонастало језеро се све брже ширило ка селу Завој, смештеном у долини Височице, петнаестак километара северно од Пирота. Суочени с поплавом, становници Завоја панично су кренули да беже из својих кућа у околна брда, носећи само најосновније ствари. Са брда су гледали своје село док је нестајало под водом – више од 160 кућа брзо је потонуло. Тако је Завојска долина постала Завојско језеро, које је десетак дана касније прогутало” и села Мала и Велика Лукања. После неколико месеци радова пробијен је тунел и језеро је почело да се празни. Одлучено је да се дно уреди, куће поруше, растиње почисти и ту подигне језерска акумулација садашње Хидроелектране Завој. Завојци су морали да потраже нови дом, а већина њих населила се између Пирота и Градашнице.

Тајне Заовинског језера

https://www.instagram.com/p/CBTUG_mFJNG/?utm_source=ig_embed

На дну Заовинског језера на Тари потопљено је село Стара Вежања. Некад је било једно од највећих села и административни центар тога краја, сад су под водом од већине објеката остали само темељи, али рониоци на овој локацији наилазили су и на воћњаке, тарабе, предмете од метала, косе за траву… Једини објекат у који се може ући је мала капела која је направљена у потпуности од бетона. Са друге стране, ту постоји још једна занимљива локација за роњење, на месту где је пре изградње бране била кланица.

Десно од ње се и даље препознаје мали бункер, а мало даље и огромна хала која је била складиште за екплозив. Старе војне карте из периода пре настанка језера показују још неколико потопљених објеката као и мало гробље. Заовинско језеро настало је у периоду од 1975. до 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Kик.

Двор Јелене Анжујске под језером Газиводе

Језеро Газиводе на северу Kосова и Метохије, настало је 1977. преграђивањем реке Ибар у њеном горњем току, у компликованом процесу у коме је потопљено 14 српских села, више цркава и гробаља, као и двори Јелене Анжујске из периода Стефана Немање. Током 2017. и 2018. године међународни тим археолога и научника је извршио низ подводних истраживања и на дну језера Газиводе открио остатке палате Јелене Анжујске, остатке манастира Чкиље, звоника из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола… Међу подводним открићима налазе се и остаци прве школе за даме. Основна намена овог језера је наводњавање Kосовске низије, али има и мању хидроцентралу. Богато је рибом, а лети служи и за купање.

Најлепше село под Златарским језером

Златарско језеро, највеће од три језера у кањону Увца, локалци и данас радије зову Kокин брод, због истоименог села које је преклопило. До потапања, Kокин Брод је био центар живота тог краја и једно од најлепших села Србије. Под водом су остале сеоске куће, воденица, пошта, амбуланта, станица милиције, основна школа, циглана, библиотека и биоскоп. Златарско језеро настало је шездесетих година прошлог века изградњом Хидроелектране Kокин Брод, која је преградила реку Увац.

Ваљевска Грачаница, болна тачка верника

Црква светог Архангела Михаила, познатија као ваљевска Грачаница, у селу Тубравић, потопљена је 2016. године, изазвавши бурне реакције јавности, а има верника који се још нису помирили с тим. Зато и даље сваке суботе организују литије испред Владе Србије у 15 часова под вођством монаха Антонија.

Црква је по проценама настала у 15. веку, а народна предања њену изградњу приписују браћи Светог Симеона. Kроз историју је три пута обнављана, а дуго је чувала и најстарије звоно у Србији. Ваљевска Грачаница посебна је и по архитектури, различитој од осталих средњовековних здања – апсида је седмострана, што може да указује на то да је свака од њих посвећена седморици архангела. Након измештања вредности и зидања нове цркве, потопљена је формирањем језера Ровни у оквиру припреме за брану Стубо-Ровни.

Нова.рс