Хитна помоћ опет под сумњом: Одбијају да предају документацију мужу преминуле

Здравствена инспекција Министарства здравља и београдска Хитна помоћ одбијају да доставе комплетну документацију супругу жене која је пре два месеца преминула у Ургентном центру после интервенције Хитне помоћи.

Супруг покојне М.Б. Дејан З. тражио је инспекцијски надзор рада Хитне помоћи јер сматра да су они касно реаговали. Супруг преминуле жене износи и сумњу у аутентичност транскрипта његове телефонске комуникације са доктором на централи Хитне помоћи. У транскрипту који је добио уочио је „рупе“, али своју сумњу не може да одагна пошто је ускраћен за фоно-запис те комуникације. Тај аудио запис, уверен је Дејан З, представља један од доказа да је Хитна помоћ закаснила да помогне мајци петогодишњег детета.

„Добар дан, супрузи је позлило, имале је пре две и по године емболију, лежала је у болници. Одједном се сада срушила, једва сам је мало повратио…“, прво је што је Дејан З. рекао дежурном лекару који се јавио на број 194.

Лекар са централе Хитне помоћи на крају првог разговора (на транскрипту који је Дејан З. добио од инспекције руком је уписано да је тај разговор трајао седам минута) саветује супруга да жени подигне ноге на два-три јастука и да јој да нешто слатко, те да јој скува чај и супу из кесице. Лекар га такође упућује да се обрати надлежном дому здравља – служби за кућно лечење.

Детаљи овог разговора виде се из транскрипта који је Дејан З. уз осталу документацију добио од републичког инспектора здравствене инспекције који је вршио унутрашњи надзор рада лекара Хитне помоћи на захтев супруга преминуле.

Дејан З. је поступио по савету лекара и позвао одељење за кућно лечење Дома здравља Палилула где су му рекли да не могу да дођу и помогну, уз опаску, сећа се Дејан З, да им Хитна помоћ стално пребацује случајеве. Они га саветују да опет позове број 194 и затражи хитан транспорт до болнице.

Екипа Хитне помоћи је тек после другог позива (који је, према руком написаној белешци на транскрипту, такође трајао седам минута) упућена на адресу. Стање пацијенткиње је тада било већ драматично погоршано. Превезена је у Ургентни центар где је убрзо и преминула.

Каснијом обдукцијом утврђено је да је узрок смрти тромбна емболија плућа.

Републички здравствени инспектор Братислав Миловановић је Дејану З. доставио транскрипт његовог разговора са доктором Хитне помоћи, али је одбио да му достави и копију аудио-снимка. Образложење инспектора је да се „фоно запис, односно звучни снимак разговора сматра документом, а не медицинском документацијом“.

То што здравствени инспектор одбија да достави фоно-запис појачава сумњу Дејана З. у веродостојност транскрипта који је добио од истог тог инспектора. Ако транскрипт представља верну писану верзију телефонског разговора, садржај би требало да буде идентичан, па се намеће питање зашто би био проблем да добије фоно-запис ако је већ добио транскрипт.

У одговору којим Хитна помоћ одбија да достави фоно-запис, а који је потписао директор ове установе Горан Чолаковић, наводи се да се тонски запис доставља само суду и надлежном Министарству унутрашњих послова. У истом одговору пише и да се тонски записи не достављају породици преминулог јер то може довести до злоупотребе због нестручног тумачења разговора, чиме би била угрожена заштита лекара.

У Закону о здравственој документацији се, међутим, не прецизира која врста документације се доставља само суду, а не и породици преминуле особе.

Дејан З. је због немогућности да дође до документације која би решила његове недоумице, а онда можда и разјаснила да ли је било пропуста у реакцији Хитне помоћи, поднео кривичну пријаву против лекара с којим је имао телефонску комуникацију па ће, уколико буде покренут кривични поступак, фоно-запис бити достављен свим странама у поступку.

Дејан З. сумња у податке о трајању телефонских разговора са лекаром Хитне помоћи који стоје у транскрипту. Он указује пре свега на то да у транскрипту нема дела у ком он изговара адресу на којој се налази, а да након пар пасуса докторка сама изговара ту адресу.

Дејан З. верује да у транскрипту недостају још неки делови, јер му се чини да је лекару изнео своју сумњу да је његовој жени кренуо тромб, али с обзиром на то да је био у стресу не може да сигурношћу да тврди да ли је то заиста изговорио. Фоно-запис би решио и ту недоумицу.

Да пацијенти губе живот због лоше организације и процедуралних пропуста у раду Хитне помоћи својевремно је указивао и некадашњи директор ове установе доктор Борко Јосифовски. Он је због тога још пре 13 година увео протокол јављања на телефонској централи који је имао за циљ ефикаснији рад екипа Хитне помоћи. Тај протокол укинут је одмах пошто је др Јосифовски смењен са места директора јер је јавност обавестио о спрези појединих лекара са приватним погребницима због које неки умирући пацијенти нису добили неопходну реанимацију. Иако је тада лакарска комисија утврдила да су тврдње др Јосифовског биле истините макар у једном случају (за остала 52 случаја није се могао донети закључак, између осталог и због нечитких записника) нико до данас није ни истражио овај случај нити је било ко одговарао макар за тај један случај у којем је утврђено да пацијент није добио неопходну реанимацију.

Да су надлежни органи тада обавили свој посао, били би спасени многи животи, а овакве ситуације вероватно се више не би догађале, сматра др Јосифовски.

„Недопустиво је да не постоји протокол разговора на телефонској централи. Разговор са докторком са телефонске централе 194 је трајао предуго и поред тога што је одмах било истакнуто да је преминула већ једном имала емболију плућа, да не може да дође до даха, да се срушила и да с напором покушава да нешто каже. Ја сам својевремено увео индекс ургентног збрињавања, са тачно формулисаним питањима за 37 ургентних симптома на које позивалац одговара са да или не. Да се радило по том индексу лекарска екипа би била одмах послата да помогне, јер би било јасно да је била у колапсу и да се бори за живот , односно да је то ситуација из црвене зоне протокола“, објашњава доктор Јосифовски.

Он каже да се не може процењивати о хитности случаја на основу информација које саопштава позивалац јер у том случају квалитет тих података зависи од прибраности и образовања онога ко зове. „Тај протокол укинут је одмах после моје смене са чела Хитне помоћи 2006. године. Да се радило по њему у овом случају вероватно не би дошло до кашњења у реакцији. Ако је симптом колапс пацијента као у овом случају, редом би се постављала унапред припремљена питања на која се одговара негацијом или потврдом“, каже Борко Јосифовски.

Он сматра да је проблематично и то што екипа Хитне помоћи не попуњава извештаје на лицу места, већ накнадно, па то може створити сумњу у аутентичност тих лекарских извештаја.

На захтев Дејана З. спроведен је инспекцијски надзор над поступањем лекара, али је Здравствена инспекција закључила да се на основу утврђених чињеница не може говорити о било каквом пропусту у раду лекара.

По налогу инспектора, у Хитној помоћи је извршена и ванредна унутрашња провера поступања. Налаз је био исти као и здравствене инспекције –без пропуста у раду.

Супруга Дејана З. имала је 43 године.

Пиштаљка