Данас је ИВАЊДАН! Девојке, узимите ЖИТО у руке и до ПЕТРОВДАНА ћете знати када ћете се УДАТИ

Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег, у народу празник познатији под називом Ивањдан један је од највећих хришћанских празника који се обележава 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару. Срби и сви православни верници за овај дан везују велики број обичаја и народних веровања.

Данашњи празник највећи је уочи Петровдана, а пада у сред Петровданског поста па се данас пости на уљу.

Овај празник обележава се поводом крштења када је Свети Јован у реци Јордан крстио и дао благослов Исусу Христу. Тако је у народу Свети Јован остао познат као Јован Крститељ, једна од највећих слава Српског народа која се обележава у јануару.

У нашем народу за овај празник везује се много народних веровања која су повезана са Ивањданом и већина потиче још из претхришћанских времена.

Верује се да младе девојке ноћ уочи Ивањдана треба да оду на ливаде, упале ватру и беру цвеће и травке од којих ће уплести венац. Док то чине, треба да певају песме: „Ја посејо лан, баш на Ивандан, карала ме, карала Иванова мајка“ или „Иванско цвеће, петровско, зеченим пољем цветало; Иван је цвеће набрао, мајци у крило метао, а мајка с крила на земљу“.

Венци од ивањског цвећа треба на данашњи дан да се ствае на врата кућа. Ту треба да остану преко целе године. Девојке кроз тај венац треба да гледају рађање сунца да би биле румене као оно.

Убрано биље се чува као лек против великог броја болести, како би се укућани спасили од болести. Пред крај дана, у многим селима Србије се и данас пале велике ватре око којих се игра и пева уз поменуте песме.

У Шумадији и у виноградарским крајевима се на овај дан ништа не ради. Верује се да виногради најбоље расту и до седам дана после Ивањдана јер их чува Свети Јован.

Девојке које нису удате на овај дан треба да посаде у саксији мало жита. На Петровдан, 12. јуна треба да погледају да ли је никло. Ако су клице као прстенови, ове јесени ће се сигурно удати.

У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме „по Богу и светоме Јовану“.

Син Пресвете Деве Марије

Шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији, архангел Гаврил јавио се првосвештенику Захарију уЈерусалиму. Архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима архангела и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити.

Новости