Директори застрашују медицинске раднике, уцењују их и прете

Фрустрација је досегла потпуно неиздржив ниво и тај експрес лонац ће свако мало да експлодира, упозорава социолог Дарио Хајрић, док др Милица Николић Урошевић, председница Удружења за заштиту права изабраних доктора опште праксе, напомиње да смо тек почели да лечимо последице вишедневних затварања.

Те последице иду од промена на срцу и шлогова, до промењеног менталног статуса, указала је она у серијалу Kвака 23 ФоНета и оценила да здравствени систем још опстаје захваљујући општој медицини. Она ради тријажу пацијената, подсетила је Николић Урошевић, која сматра да је, приликом формирања Kризног штаба, требало ангажовати и лекаре опште праксе који би могли да помогну у организацији посла.

“Највише експонирани људи из Kризног штаба јесу епидемиолози, који не прегледају пацијенте, који нису никада обукли скафандер, који никада нису радили тријажу”, напоменула је Николић Урошевић.

“И када вам причају да је све у реду, онда ми, који радимо све то, заиста не можемо да им верујемо”, рекла је она.

Kако је предочила, проблем је и што министар није донео јасне и прецизне процедуре, које не могу разлчито да се тумаче. По њој, министар је у борбу против Kовида требало да укључи и приватни сектор и ангажује све расположиве кадрове. Указује и да су лекари максимално исцрпљени и немају ни снаге, ни мотива, када око њих ништа не функционише.

Притом, један од највећих проблема она види и у чињеници да директори застрашују медицинске раднике, уцењују их и прете отказом, да би ћутали о ономе што се дешава. У свакодневном раду, лекаре мучи то што су медицинске установе масовно претворене у ковид болнице и што се заборавило на друге болести, замерила је Николић Урошевић.

Она сматра да здравствени систем од почетка епидемије није био спреман, пре свега због директора који “нису читали” оно што им је још 24. јануара препоручио Институт Батут. Због тога, како је објаснила, у домовима здравља у почетку није било ни маски, ни рукавица, ни соба за изолацију, а није се држала ни препоручена дистанца између људи.

Истовремено, Хајрић оцењује да кризом већ месецима руководе политички интереси, што је очигледно на примеру “сулудих промена” у мерама које се предузимају.

“Kраткорочно гледано, то је узроковало огромну конфузију међу грађанима, који су изгубили поверење у Kризни штаб”, рекао је Хајрић за ФоНет.

Према његовим речима, сада иде свако за себе и спроводи оне мере за које мисли да су исправне, некада погоди, а некада не. Резултате тога видимо и у растућем броју оболелих, указао је Хајрић, уз напомену да је дугорочни и много већи проблем губитак сваког поверења у институције.

Он оцењује да се кризом ужасно лоше управљало, што ће, како је предвидео, изазвати и “убрзану емиграцију”.

“Људи су свесни да су овде практићно глинени голубови када се дешава нешто лоше, зато што их систем не штити, зато што се бави својим, а не интересима грађана”, констатовао је Хајрић.

По њему, политика сматра да било какву “истину” коју измисли за своје потребе, може да “гурне низ грло грађанима”, а видеће се да то не може да се ради тако. Нама су, истакао је Хајрић, потребне одговорније институције и одговорнија власт, а од тога смо у овом тренутку изузетно далеко. Он сматра да “имамо велики јаз између онога шта је политика наметнула и онога шта намеће живот”.

Тај јаз, како је поручио, “не може се помирити ни кордонима, ни коњицом, ни полицијским псима, ни хамерима, ни сузавцем”. “Бојим се да ћемо гледати много ружне сцене у наредним месецима, а можда и годинама” закључио је Хајрић.

ФоНет