УСПЕШНИ СМО КАДА СРБЕ БОМБАРДУЈЕМО: Шта се дешавало уочи почетка операције Олуја – Олбрајт изнела завршну игру за Босну

ДАН уочи почетка операције “Олуја” у Хрватској и неколико недеља пре почетка НАТО бомбардовања Републике Српске, тадашња амбасадорка САД у УН, а касније и државна секретарка Медлин Олбрајт, 3. августа 1995. године, на захтев саветника за националну безбедност председника Била Клинтона, изнела је “завршну игру” за Босну. За Олбрајтову су војни удари на Србе с Пала били начин за спровођење интереса САД.

– Сматрам да треба да ставимо Босну у шири политички контекст и преиспитамо нашу основну претпоставку да Европљани имају шири интерес за решавање питања Босне од нас. Продужење живота Унпрофора није више наш интерес. Зашто бисмо чекали тренутак да нам Лондон и Париз кажу да одлазе? – запитала је Олбрајтова.

Она констатује да су се околности и интереси САД сувише променили да би Америка и даље препуштала бившу Југославију европској одговорности:

– Неспособност европских савезника да реше босанску кризу не само да представља банкрот њихове политике, већ је изазвала озбиљну ерозију кредибилитета НАТО и УН. Још горе, наше дуго оклевање да предводимо решавање војне кризе у срцу Европе, довело је у питање наше лидерство у постхладноратовском свету. Коментари председника Ширака да нема лидера Атлантског савеза, недељама ми леде крв у жилама – поверила је Олбрајт.

Она истиче и да неспособност САД да подрже Босну прети да подрије умерене исламске везе САД:

– Америчко руковођење у подршци Босни допринеће нашој предности широм муслиманског света – уверена је она.
ојни притисак на Србе Олбрајтова је видела као пут за остварење тих циљева САД:

– Суштина било које стратегије за Босну је да смо једино успешни када се Срби у Босни суоче са озбиљном претњом – војном силом. Наш план морамо базирати на војном притиску, да приволимо Србе са Пала да преговарају о одрживом миру. Уколико Унпрофор постане неодржив, војни удар остаје најбољи начин промовисања прихватљивог мира на дужи рок – сматра она.

То подразумева, додаје она, употребу примарно ваздушне силе да се помогне Бошњацима да промене баланс снага. После трансформације бошњачких војних капацитета, САД могу да се искључе.

– Транцизиони период би требало да буде од шест месеци до годину дана. Ефекат би био нови баланс снага који омогућава уступке босанских Срба, као и нови утицај за нас да одиграмо одлучујућу дипломатску улогу код свих страна – закључује она.

Убеђивање Британаца и Француза ће за све то, додаје, бити неопходно, али главна дипломатска препрека је Русија.

– Не смемо да потценимо високодипломатски напор који ће бити неопходан да се избегне руски вето у Савету безбедности и минимализује подршка Русије Србији – упозорила је тадашња амбасадорка САД у УН.

Олбрајтова преферира унију федерације и српског ентитета, у границама Босне, али помиње и друге опције као услов Бошњацима:

САД: ХРВАТИ СПРЕМАЈУ НАПАД!

У меморандуму од 13. јула 1995. године, који је обавештајна оперативна група за Балкан упутила директору ЦИА за војну подршку, наводи се да су Срби углавном завршили евакуацију муслиманских избеглица из Сребренице, да су у току борбе око Жепе, али да нема доказа о нападу ради заузимања енклаве. Истовремено, упозорава се на активности у Хрватској:

– Загреб може да употреби ово време међународне пажње усмерене на Босну да покрене напад против Срба у Крајини. Обавештајне информације говоре да су хрватске снаге наставиле активности око Сектора југ.

– Условила бих нашу подршку ударима на Србе усвајањем, унапред, обавеза бошњачке владе. Прва би била право Срба да се одвоје мирно од Босне и придруже потенцијално “великој Србији”. Друга је могућа “трговина” територијама Федерације које држе Срби. То значи трансфере становништва на које раније нисмо били спремни. Босанској влади мора се јасно рећи да наша подршка за ову иницијативу подразумева да не траже војне добитке изван плана Контакт групе, као и њихове гаранције да строго ограниче утицај радикалних исламистичких режима у Босни.

Д. Савић / Новости